Izvor: Neven Džodan/Blic
- Radimo nove pesme, imamo ih baš dosta i super su. Sve to što treba biće na ploči. Svi nešto tunjave, igraju se rečima, beže od smisla tako da... Možda ni mi nismo hteli sve da kažemo, ali vidim da niko ništa ne govori. Hej, ljudi, gde smo? Šta radimo? Kakvi smo? Naša britkost je odavno otupela, ali čisto malo da zastanemo nad onim što osećamo, ako uopšte i osećamo još nešto - kaže Cane.
Na kom formatu ćete objaviti nove pesme?
- Nikom nije stalo do tih pesama osim nama i dragoj publici, a izdavač... ko zna šta će da se desi s tim. Ne znam šta ćemo da uradimo, ali znam da imamo super pesme. To uvek kažem za svaku ploču i to bilo koji autor, izvođač kaže za pesme u pripremi, ali stvarno su nam pesme super, čuće ljudi. Mi smo u našoj formi i ne želimo da se deformišemo... Znači, rokenrol, ritam i bluz. Svaka muzika koja je u vezi sa pravom emocijom, zabavom i nekom temom za razmišljanje je dobrodošla kod nas. Suviše je sve vredno. Što manje života ima, sve je dragoceniji i nema vremena. Pravi život je jednako inspiracija i onda tu inspiraciju ne smeš da propustiš.
Kako doživljavate kulturnu politiku i kako se snalazite?
- Kako se snađeš, tako ti bude. Nema ti druge. Nema kulturne politike. Život je snalaženje, da li viša sila ili sreća. Kakva kultura, takva i država. Znači, rasulo - svakoga boli uvo. Na isto mu dođe uvek, ne menjaju se stvari.
Nedavno ste bili na turneji, da li je isti osećaj kao nekada?
- Ono, kao pre sto godina. A negde nismo nikada bili, Zadar, Split, Makarska, Nikšić, Bar, Zagreb, Ohrid, pa Srbija naša draga i jadna. Izađemo, odvalimo svirku, dignemo publiku koja nam jede iz ruke i volimo ih jer nemamo neki dublji razlog za postojanje. Mi se oslobađamo svih tih gluposti, toga da li ćemo da budemo slavni, da nahranimo naš ego i sve to. Mi samo hoćemo da se oslobodimo. Kad umremo, da nam ne kupuju cveće nego da nam zapale sveće, da pokažu našoj duši put da negde ne zaluta tamo gde je krenula.
Da li ipak stvari idu nabolje? Makar u vreme predizborne kampanje?
- Kako da bude bolje? Evo, očekivao sam pomoć od Doma omladine, s obzirom na to da je jedan od glavnih rukovodilacamomak koji je odrastao na našoj svetlosti.
I na kraju, šta se desilo? Ostali smo samo poniženi i uvređeni. Tako da, ako ne pomažu oni koji znaju za nas, kako će nam tek pomoći oni koji ne znaju. Znaš, ima kulturna i nekulturna politika, a naša sloboda je naša svežina. Nema svaki čovek slobodu jer obajati, ishlapi, a kakav je ovaj naš svet?
Pun konzervansa. Spolja gladac, iznutra jadac.
Nerviraju li vas dnevnopolitička dešavanja?
- Ne mogu to da pratim. Znaš, ja ustajem rano i rano idem na spavanje. Dnevnu politiku, hteo ne hteo, zakačim jer mnoge stvari koje oni tako neodgovorno serviraju veoma me nerviraju.
Ali to je tako, mi ne živimo zbog njih, mi živimo svoj život. Treba se truditi da uživaš u svakom trenu života.
Je li vama teško da vaspitavate decu u društvu sa ovakvim vrednostima?
- Nikad ne bih voleo da rastem u ovom vremenu. Život ti je dat pa se ti pokaži, ali je teško. Srbija ne voli svoju decu. Postoje tri vrste dece. Deca čiji su roditelji nosioci sistema, onda deca koja opslužuju taj sistem i treća klasa dece koja će biti nepodobna za sistem. Biće potencijalni neprijatelji, jer sistem ne može da ih nahrani i ne može da se stara o njima. Ovi što nas zezaju, verovatno će i njihova deca da zezaju našu, o tome se radi. To su takve stvari, ali nećemo se dati jer mi smo organski, a oni društveno modifikovani.
Na kojim vrednostima insistirate kada su vaša deca u pitanju?
- Učim svoju decu da znaju da se šale jer šaljivost je jedina stvar koja sintetički ne može da se proizvede. Može čovek da nauči da se šali, ali posle druge fore, provaliće da je to sve naučio napamet. To što mi deponujemo deci, pored onog sa čime su se rodili, najjače je, a kad izađu na ulicu i duštvene okolnosti, to su viša sila na koju mi ne možemo da utičemo. Ako su deca pametna, ako ih naučimo da misle svojom glavom, snaći će se u ovom uzburkanom moru.
Нема коментара:
Постави коментар