Kompilacija neobjavljenih snimaka Eve Braun za free download

Predstavljamo vam novu kompilaciju Eve Braun "Off The Record (1996-2007)"

U pitanju su neobjavljeni, raritetni, live i demo snimci nastali u periodu druge postave benda plus aktualni singl "Evergrin".
Link za besplatan download (uključujući i omot) je :
http://sites.google.com/a/labelstar-music.com/label-star/Home/eva-braun
Recenzija će biti objavljena uskoro, ali s obzirom da je reč o jednom od najboljih gitarističkih pop bendova 90-ih, nema sumnje da će svi ljubitelji kvalitetne muzike uživati u ovom izdanju.

Na „Jelen pivo lajv“ festivalu i Disciplina kičme

Sastavi „Partibrejkers“, „Disciplina kičme“ i „Električni orgazam“ biće nosioci programa druge večeri „Jelen pivo lajv“ festivala na beogradskom stadionu „Tašmajdan“ (6. septembar), najavili su organizatori ovog muzičkog događaja

Na zvaničnom festivalskom sajtu objavljeno je da će pre njih nastupiti kultni hrvatski garažni-rok sastav „Majke“ i beogradski alternativci „Strip“.
Zvezde prve večeri „Jelen pivo lajv“ su svakako slavni Igi Pop sa svojim „Studžizima“, kao i američki alternativni bend „Dajnosor džunior“ (5. septembar). Pre njih će nastupiti alternativni beogradski bendovi „Jarboli“, „Repetitor“ i „Hipnotajzd“.
Igi Pop i „The Stooges“ na festivalu domaćoj publici predstaviće poslednji studijski album „The Weirdnes“, objavljen 2007. godine, a čiji je producent bio odlični Stiv Albini.
„Jelen pivo lajv“ festival je pokrenut 2006. godine i na njemu su posle dužeg vremena na jednom mestu nastupili svi važniji domaći bendovi. Tradicija je nastavljena i prošle godine, kada su nastupili Ian Braun, „Happy Mondays“, Gari Mur, Darko Rundek, „Lajbah“, Dado Topić, „Disciplina kičme“, „Partibrejkersi“, „Darkvud dab“, „Let 3“, „Hladno pivo“ i drugi.
Karte za Jelen Pivo LIVE festival nalaze se u pretprodaji na blagajni Bilet servisa i IPS-ovim radnjama. Cena jednodnevne karte je 1.200 dinara, dok komplet karata za koncerte tokom oba dana iznosi 2.000 dinara. Cena dvodnevne karte za VIP tribinu iznosi 4.000 dinara. Broj karata je ograničen.

Novi album BO: ”Kapetane gde si”

Drugi album beogradske kantautorke BO (Bojana Bulatović) ”Kapetane gde si” donosi na srpsku i regionalnu scenu deset novih autorskih pesama, ponovo drugačijeg tekstualnog i muzičkog sadržaja u odnosu na svoju okolinu, ali i na svoj prvenac (“Mene treba ovaj grad” iz 2003)

Album ”Kapetane gde si” Bo je snimila leta 2007 u PGP-ovom Studiju 5 sa svojim bandom, koji, pored Bojane (vokal, akustična gitara, usna harmonika), čine bubnjar Rade Vulić i, takođe na akustičnoj gitari, Saša Furunović (inače članovi grupe Popečitelji.)
Kao i na prošlom albumu, produkciju i aranžmane je uradio Koja (Disciplin A Kitschme), a kao gosti pojavljuju se Banana (El.Org.), Anton (Partibrejkers), Manja Đorđević (Disciplin A Kitschme).
Zvučni pomak u odnosu na prvi album se ogleda u pojednostavljenju izraza: za razliku od prošlog albuma, koji je, mahom, baziran na spoju zvuka akustične gitare i elektronskih lupova, “Kapetane gde si” isporučuje jednostavni band-svira-uživo koncept, u neobičnoj postavi od dve akustične gitare i bubnjeva.
Tekstovi Bojaninih pesama ponovo nepomirljivo opominju i opisuju okruženje u kome se autor nalazi, u najboljoj tradiciji prostestne akustičarske muzike 60-tih, a čiji se duh prepoznaje i u pesmama ljubavne tematike koje se nalaze na albumu.
”Kapetane gde si” poseduje mnoštvo radio hitova, od kojih je za prvi po imenu “Bicikl” urađen i video spot, u režiji Sonje Blagojević.

www.myspace.com/bojanabo

http://www.odlicanhrcak.com

Exit 08: 20.000.000 €

Portal B92 Biz u ekonomskoj analizi Exita navodi da su organizatori festivala, uključujući i novosadske (i beogradske) trgovce, ugostitelje, taksiste… ove godine zaradili blizu 20 miliona EUR

"Ko god je hteo da radi i zaradi - mogao je. Cena vožnje od Beograda do Novog Sada kretala se između 50 i 70 EUR“, kažu u beogradskom udruženju taksista. S druge strane, ni njihove novosadske kolege nisu prošle loše. Običnim danima taksi vožnja od novosadske autobuske ili železničke stanice do Petrovardinske tvrđave košta oko 300 dinara, a u vreme Exita cene u mnogim vozilima kretale su se i do 20 EUR.
Oni koji nisu našli smeštaj u kampu u kom je bilo oko 10.000 ljudi, smestili su se u hotele, kuće, stanove, a kao i prošle godine, tražnja je bila veća od ponude. Cene kreveta kretale se u proseku između 20 i 40 EUR zavisno od kvaliteta i udaljenosti od Petrovaradina.
Najskuplji stanovi i kuće su bili oni pored Dunava, a generalno posmatrano, stanodavci su po danu zaradili oko 130 EUR.
Inače, prosečna cena mesečnog iznajmljivanja stana u Novom Sadu je oko 200 EUR.
B92 Biz donosi i izjavu 67-godišnje Danice Marić, koja je pored Tvrđave prodavala krofne i kuvani kukuruz i koja je za prva dva dana zaradila sumu u iznosu svoje penzije od 12.000 dinara.

Strani gosti, uglavnom Britanci, u raznim anketama su izjavljivali da su u vreme festivala potrošili između 150 i 450 EUR, dok su domaći posetioci koji su plaćali prevoz, piće i hranu potrošili u proseku po 200 EUR.

Posetioci iz Britanije Srbiju smatraju "jeftinom" državom.
"Mnogo je jeftinije pivo ovde nego u Engleskoj. Novac koji ostavim za jedno veče u pabu kod kuće, ovde potrošim za četiri dana“, rekao je jedan Londonac.
Pošto su se stranci većinom hranili po kafićima i restoranima, pojedini ugostitelji su došli na ideju da znatno povećaju cenu, što se izgleda nije svidelo domaćim posetiocima koji su se žalili da za parče pice moraju da izdvoje 200 dinara.
B92 Biz postavlja pitanje šta će organizatori, država i sponzori, koji su ove godine u festival uložili oko dva miliona EUR, preduzeti kako bi sledeći Exit bio još bolji. "Govoreći o tome, možda nije loša ideja da se razmisli o prevozu stranih gostiju", kaže se u analizi.
Procene govore da je na ovogodišnji Exit preko 80% Engleza stiglo, kao i prošle godine, low-cost avioprevozom do Budimpešte i Zagreba, a zatim autobusima i vozovima do Novog Sada.
Postavlja se pitanje zašto se ti letovi ne bi mogli organizovati do beogradskog aerodroma Nikola Tesla, jer bi to dodatno podiglo zaradu od stranih turista koji u sve većem broju ovom prilikom dolaze u Srbiju.

„Atomsko sklonište“ proslavlja jubilej svirkama po Srbiji

Hard rok sastav „Atomsko sklonište“ iz Pule, koje je nedavno još jednom oduševio poklonike svoje muzike koncertima širom Srbije, ove godine obeležava tri decenije od izlaska prvog albuma „Ne cvikaj, generacijo“, a njegov vođa Bruno Langer tvrdi da je tada rokenrol i život u Jugoslaviji bio znatno bolji nego danas

- Ako govore da je Jugoslavija bila četvrta vojna sila u Evropi, ja onda tvrdim da je „Ju rok“ bio treća sila na Starom kontinentu. Za mene nema dileme da je to bila jedna od najjačih rok evropskih scena, izuzimajući naravno Engleze i možda još neke - rekao je basista i pevač ovoga benda Bruno Langer agenciji Beta.
- Jugoslovenski rok je tada „bio neverovatna snaga, od ‘Leba i soli’ sa juga do ‘Buldožera’ sa severa, kaže ovaj muzičar i priseća se da su na tradicionalne septembarske koncerte „Atomskog skloništa“ na beogradski stadion „Tašmajdan“ dolazili ljudi iz Mađarske, Rumunije i Bugarske. Njihov debi album „Ne cvikaj, generacijo“ sa čvrstim hard rok zvukom i kataklizmičkim, socijalno-politički angažovanim i antiratnim stihovima Langer, pevač Serđo Blažić, bubnjar Saša Dadić i gitarista Dragan Gužvan objavili su 1978. godine. Do Blažićićeve smrti (1987), „Atomsko sklonište“ je objavilo još nekoliko albuma sličnih muzičkih i tekstualnih stremljenja.
- Za razliku od mnogih drugih, mi smo imali poruku, a to znači da nismo živeli u mraku. Naprotiv. Mogli smo slobodno da govorimo i još slobodnije da se krećemo. Onaj ko sada priča da smo u socijalizmu za vreme Tita bili nečim sputavani, taj priča najobičnije gluposti i tvrdim da je najobičniji lažov - ističe Langer.
Prema njegovim rečima, na prostoru bivše Jugoslavije „sad je situacija sa rokenrolom takva da je turbo folk popularniji u Hrvatskoj nego u Srbiji“.
- Čak i u gradu u kojem živim i radim, čija je rok tradicija nesumnjiva, slušaju se „turbocajke“. Nemam ništa protiv toga, zašto da ne? Ko voli nek izvoli. Neko voli rok, neko džez, a neko narodnjake, odnosno srpski turbo folk. Nisam za to da se uvode kulturne policije koje će zabraniti da se sluša ono ili ovo i koje će određivati šta će se slušati - kaže ovaj rok muzičar.
„Atomsko sklonište“, u kome je Langer preuzeo poziciju pevača posle Blažića, poslednji album „Terra Mistica“ objavilo je još 1995. godine. Zasada, kako ističe, nema motivaciju da pravi nove pesme, jer kaže da bi, inspirisane mučnim životom zemlje u tranziciji, u neku ruku „prestrašile publiku“.
- Toliko je gluposti oko mene u životu da to jednostavno ne mogu da pretočim u pesme. Opljačkani smo, porobljeni i rasprodati. Postajemo belo roblje, a i vi ćete u Srbiji uskoro to postati jer stičem utisak da kao i mi u Hrvatskoj sigurno idete tim putem - upozorava na kraju Langer.

Bez obeležja

„Atomsko sklonište“ ne namerava da posebno obeležava 30 godina od objavljivanja „Ne cvikaj, generacijo“ jer Langer priznaje da kad čovek dođe u godine „sve godišnjice i rođendane treba izbegavati, jer se tada manje vidi koliko toga je za nama“.
- Nećemo ništa posebno tim povodom da radimo, već ćemo se samo prisetiti dobrih starih vremena na koncertima. Kad sam bio mali, slušao sam na radiju spletove pesama naših naroda i narodnosti. Po uzoru na to, sada i mi izvodimo splet ‘atomskih’ pesama - kaže Bruno Langer.