„Atomsko sklonište“ proslavlja jubilej svirkama po Srbiji

Hard rok sastav „Atomsko sklonište“ iz Pule, koje je nedavno još jednom oduševio poklonike svoje muzike koncertima širom Srbije, ove godine obeležava tri decenije od izlaska prvog albuma „Ne cvikaj, generacijo“, a njegov vođa Bruno Langer tvrdi da je tada rokenrol i život u Jugoslaviji bio znatno bolji nego danas

- Ako govore da je Jugoslavija bila četvrta vojna sila u Evropi, ja onda tvrdim da je „Ju rok“ bio treća sila na Starom kontinentu. Za mene nema dileme da je to bila jedna od najjačih rok evropskih scena, izuzimajući naravno Engleze i možda još neke - rekao je basista i pevač ovoga benda Bruno Langer agenciji Beta.
- Jugoslovenski rok je tada „bio neverovatna snaga, od ‘Leba i soli’ sa juga do ‘Buldožera’ sa severa, kaže ovaj muzičar i priseća se da su na tradicionalne septembarske koncerte „Atomskog skloništa“ na beogradski stadion „Tašmajdan“ dolazili ljudi iz Mađarske, Rumunije i Bugarske. Njihov debi album „Ne cvikaj, generacijo“ sa čvrstim hard rok zvukom i kataklizmičkim, socijalno-politički angažovanim i antiratnim stihovima Langer, pevač Serđo Blažić, bubnjar Saša Dadić i gitarista Dragan Gužvan objavili su 1978. godine. Do Blažićićeve smrti (1987), „Atomsko sklonište“ je objavilo još nekoliko albuma sličnih muzičkih i tekstualnih stremljenja.
- Za razliku od mnogih drugih, mi smo imali poruku, a to znači da nismo živeli u mraku. Naprotiv. Mogli smo slobodno da govorimo i još slobodnije da se krećemo. Onaj ko sada priča da smo u socijalizmu za vreme Tita bili nečim sputavani, taj priča najobičnije gluposti i tvrdim da je najobičniji lažov - ističe Langer.
Prema njegovim rečima, na prostoru bivše Jugoslavije „sad je situacija sa rokenrolom takva da je turbo folk popularniji u Hrvatskoj nego u Srbiji“.
- Čak i u gradu u kojem živim i radim, čija je rok tradicija nesumnjiva, slušaju se „turbocajke“. Nemam ništa protiv toga, zašto da ne? Ko voli nek izvoli. Neko voli rok, neko džez, a neko narodnjake, odnosno srpski turbo folk. Nisam za to da se uvode kulturne policije koje će zabraniti da se sluša ono ili ovo i koje će određivati šta će se slušati - kaže ovaj rok muzičar.
„Atomsko sklonište“, u kome je Langer preuzeo poziciju pevača posle Blažića, poslednji album „Terra Mistica“ objavilo je još 1995. godine. Zasada, kako ističe, nema motivaciju da pravi nove pesme, jer kaže da bi, inspirisane mučnim životom zemlje u tranziciji, u neku ruku „prestrašile publiku“.
- Toliko je gluposti oko mene u životu da to jednostavno ne mogu da pretočim u pesme. Opljačkani smo, porobljeni i rasprodati. Postajemo belo roblje, a i vi ćete u Srbiji uskoro to postati jer stičem utisak da kao i mi u Hrvatskoj sigurno idete tim putem - upozorava na kraju Langer.

Bez obeležja

„Atomsko sklonište“ ne namerava da posebno obeležava 30 godina od objavljivanja „Ne cvikaj, generacijo“ jer Langer priznaje da kad čovek dođe u godine „sve godišnjice i rođendane treba izbegavati, jer se tada manje vidi koliko toga je za nama“.
- Nećemo ništa posebno tim povodom da radimo, već ćemo se samo prisetiti dobrih starih vremena na koncertima. Kad sam bio mali, slušao sam na radiju spletove pesama naših naroda i narodnosti. Po uzoru na to, sada i mi izvodimo splet ‘atomskih’ pesama - kaže Bruno Langer.