Sonja Savić otišla u legendu

Glumica Sonja Savić, koja sinoć preminula u Beogradu samo što je napunila 47 godina (rođena 15. septembra 1961), obeležila je srpsku i eks-ju kinematografiju izuzetnom pojavom i glasom, kao i beskompromisnim životnim stilom

Debitovala je u "Leptirovom oblaku" još 1977, narednih godina igrala u nizu filmova i televizijskih serija, a široku popularnost stekla je 1983. sa ulogom Dečke u "Šećernoj vodici" Bate Prelića, koja je ubrzo stekla kultni status među pripadnicima njene i mlađih generacija.
Već naredne godine snimala je sa rediteljem Slobodanom Šijanom film "Davitelj protiv davitelja", a sa Mišom Radivojevićem erotski provokativnu "Unu" po romanu Mome Kapora, u kojoj joj je partner bio Rade Šerbedžija.
Usledila je impresivna rola kafanske pevačice u filmu "Život je lep" Bore Draškovića (1985).
Tokom devedesetih ostvarila je zapažene i svaki put drugačije uloge u filmovima "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao koja se pleše"... Početkom ove decenije na saradnju ju je pozvao slovenački reditelj Jan Cvitkovič, impresioniran njenim specifičnim talentom. Snimili su "Hleb i mleko", za koji je on dobio "Zlatnog lava" za najboljeg debitanta u Veneciji (2001), a zatim i film "Od groba do groba", koji je postigao uspeh na međunarodnim festivalima.
U Srbiji je u novije vreme imala glavnu ulogu u filmu Milutina Petrovića "Jug jugoistok" (2005).



Ove godine publika je mogla da je vidi u sedam repriziranih epizoda televizijske serije "Vratiće se rode" u liku Darinke.
I pored bogate filmografije, koja broji više od 50 filmskih i tv naslova, Sonja Savić je smatrala da je zanemarena i nedovoljno shvaćena na ovdašnjoj kulturnoj sceni.
U poslednjih desetak godina povremeno se povlačila iz javnosti i posvećivala alternativnoj umetnosti u oblasti eksperimentalnog filma, teatra, muzike i multimedija.
Njen privatni život, prema pisanju štampe, ali i prema njenim izjavama, nije bio sređen u klasičnom smislu te reči. Odbacivala je sve tabue, oštro kritikovala svako licemerje i, kako je ocenjivala, opštu čamotinju i žabokrečinu kulturnog establišmenta. Govorila je da se, kada bi mogla ponovo da bira, ne bi odlučila za glumačku profesiju, ali da bi svakako bila slobodni umetnik.
(izvor: 24 sata)

EKV i Šarlo
U specijalnoj emisiji o bendu Ekatarina Velika, koji je u nedelju emitovan na RTS-u, Sonja Savić je pričala upravo o pošasti droge, koja je i odnela živote pet članova kultne beogradske grupe. Osim po brojnim velikim filmskim ulogama, Sonju ćemo pamtiti i po jednom posebnom doprinosu rock kulturi, njenom autorskom filmu "Šarlo te gleda" o kultnoj beogradskoj grupi Šarlo akrobata, koja je objavila dva izdanja 1981. i raspala se.
- Film je priča o jedinom kulturnom blagu koje je ostalo od umetnosti 80-ih, nedonirano od države, i kako je nestalo. Posvećeno je Ivici Vdoviću Vdu, koji je na neki način kreator i Milana Mladenovića i Dušana Kojića Koje – ispričala je Sonja Savić i navela da je film napravila jer ne želi da se grupa Šarlo Akrobata zaboravi, kao i to da joj nije jasno zašto je taj bend otišao u zaborav.
- Ovaj film je posveta da se ne zaboravi. Šarlo i njegov album 'Bistriji ili tuplji čovek biva kad...' snimljen za dve noći, a dan-danas kad se sluša on je nov - rekla je glumica početkom ove godine, nakon završetka svog dokumentarca, ističući da je njen film "Šarlo te gleda" ujedno i objašnjenje o nestanku jedne alternativne kulture u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Mediji prenose izjave brojnih Sonjinih saradnika i prijatelja, među kojima i Vlade Divljana, lidera nekadašnjih Idola.
- To je za mene veliki šok. Videlo se na njoj da joj stalno nešto fali. Pamtiću je po lepoti i pameti, ali i vrlo velikoj osetljivosti. Nikako nije uspela progurati ovo naše vreme. Bila je previše senzibilna. Bilo joj je jako teško. Zadnji put sam je sreo na beogradskoj projekciji filma 'Sretno dijete'. Teško se mirila s nepravdama i bahatošću, kao i s činjenicom ko vlada ovom zemljom. Nije izgledala baš dobro u zadnje vreme i znao sam da se tako nešto može dogoditi, ali mi je stvarno žao.