Novi album Damira Avdića "Mein Kapital" donosi poprilično sumornu sliku naše svakodnevice, u kojoj čak ni ideali ni težnja za pravednim svetom nisu ono što su nekad bili. Godinu i pol nakon izlaska hvaljenog albuma "Život je raj", Damir Avdić ima novi studijski album, koji bi trebao izdati Kapital rekord i koji je upravo ponuđen na besplatan download
Izvor: Marija Lalić/Hot
Album nosi naziv "Mein Kapital" i sadrži 12 pesma, baš kao i prethodna tri albuma ovog plodnog kantautora, koji se uvek potrudi između albuma da izda i jedan roman, tako da bi se uskoro u prodaji, uz album, moglo naći i njegovo novo literarno delo.
Sam naziv albuma "Mein Kapital" odlično opisuje vreme u kojem živimo, ali i u svega dve reči sažima čitav niz tema kojima se Avdić bavi u novim pesmama.
Već na albumu "Život je raj" Avdić se polako počeo odmicati od tzv. regionalnih tema, poput posledica rata, revanšizma, nostalgije za 'boljim vremenima', koje su na prva dva albuma bile dominante. Teme poput globalizacije, aktivizma (posebno onog internetskog), inertnosti, ignorancije, konzumerizma i kapitalizma, o kojima Avdić progovara već na prošlom albumu, sada su preuzele primat.
U muzičkom smislu, ovaj album ne donosi nikakve novosti. Još uvek su tu samo Damir i njegova gitara, njegov hrapavi vokal i njegovi britki, duhoviti i okrutni stihovi – 'pobednička formula' koja je ovom kantautoru donela kultni status.
Njemu ne trebaju nikakve tehnološke sofistikacije, posebni gosti na albumu, prateći muzičari ili ko zna šta još, dok god svojim stihovima pogađa 'pravo u sridu'.
Uvodna pesma "2012." bavi se itekako aktualnom temom – prognozama za godinu koja je pred nama. Dok neki odbrojavaju dane do famoznog kraja sveta, drugi predviđaju kolaps svetskog ekonomskog sistema, treći rekordnu nezaposlenost, Avdić konstatuje da zapravo promene nema, bar ne za male, poplašene ljude koji život uglavnom žive putem tastature i kompjutorskog ekrana.
"Sve će biti na svom mjestu/na Arktiku bijeli medo/u Italiji Berlusconi/na Kubi McDonald's/na biralištima moroni/jurišaćemo po forumima/pucat s tastatura/mrzit život što živimo/i sliniti za onim prije."
Jedna od najboljih pesama na albumu je definitivno "Bakunjine", pesma posvećena gotovo zaboravljenom anarhisti, čijim likom i delom danas ne mašu ni njegovi sledbenici. Zamenile su ga neke atraktivnije glave, neki drugi borci za 'slobode' narodnih masa.
"Bakunjine, ne nose te na majicama/malo što te ne znaju/al' više što si ružan/ne može se u revoluciju i s takvom njuškom na ulicu", duhoviti su stihovi kojima Avdić upozorava kako je vješt marketing dobro deformirao naše ideale.
Na udaru Avdićevih britkih stihova opet su se našli Facebook revolucionari (Revolucionarna lava), ali i protestanti iz Grčke i Španiji, koji se i dalje neumorno bore za svoje pravo da drugi naporno rade za njihova socijalna prava i lagodan život (Katalonija, Sparta, Galicija).
Na novom albumu nije propustio priliku progovoriti o temama i pojmovima kojima se mnogi rado i često nabacuju, bez ikakvog propitivanja njihovog pravog značenja, poput religije, Boga, slobode, demokratije, antiglobalizma… To je napravio na sebi svojstven način – bez dlake na jeziku, bez ulepšavanja i s puno crnog humora.
Na albumu su se ovaj put našle i dve ljubavne pesme, "Budi žena" i "Dlan", od kojih treba posebno izdvojiti ovu poslednju, u kojoj Avdić peva sam, bez gitare. Ne dere se, ne urliče, ne viče, nego peva, i to o ljubavi.
I baš je ova pesma "Dlan" savršeno legla za kraj albuma, albuma koji donosi poprilično sumornu slike naše svakodnevice, u kojoj čak ni ideali ni težnja za pravednim svetom nisu ono što su nekad bili.
Avdić se u pesmama podsmeva aktivizmu iz udobnosti fotelje i sigurnosti vlastitog doma, pljuje po levičarima koji zapravo žive na kapitalističkoj sisi i koji su plod upravo tog sistema protiv kojeg se bore, pljuje po svetu u kojem su čak i najplemenitije ideje pretvorene u robu. U tom i takvom svetu, ljubav na kraju dođe kao jedina svetla tačka, jedina iskrena, neiskvarena stvar.
Avdić je kao i dosad svoje britke stihove, na koje nemamo nijedan prigovor, dodatno pojačao gitarom i energičnim i distorziranim rifovima, od kojih neki neodoljivo podsećaju na neke njegove ranije pesme.
Muzički je na albumu najrazrađenija stvar "Demokratija", koja se uz već spomenutu pesmu "Dlan" najznačajnije razlikuje od njegovog dosadašnjeg opusa.
Sve u svemu, "Mein Kapital" ispunio je sva očekivanja. Ponavljanje u muzičkim 'aranžmanima', što je jedina zamerka ovom albumu, autor je nadoknadio odličnim i aktualnim stihovima.
"Mein Kapital", u skladu s celom filozofijom albuma, pre nego stigne u trgovine može se besplatno 'skinuti' i preslušati ovde!
Izvor: Marija Lalić/Hot
Album nosi naziv "Mein Kapital" i sadrži 12 pesma, baš kao i prethodna tri albuma ovog plodnog kantautora, koji se uvek potrudi između albuma da izda i jedan roman, tako da bi se uskoro u prodaji, uz album, moglo naći i njegovo novo literarno delo.
Sam naziv albuma "Mein Kapital" odlično opisuje vreme u kojem živimo, ali i u svega dve reči sažima čitav niz tema kojima se Avdić bavi u novim pesmama.
Već na albumu "Život je raj" Avdić se polako počeo odmicati od tzv. regionalnih tema, poput posledica rata, revanšizma, nostalgije za 'boljim vremenima', koje su na prva dva albuma bile dominante. Teme poput globalizacije, aktivizma (posebno onog internetskog), inertnosti, ignorancije, konzumerizma i kapitalizma, o kojima Avdić progovara već na prošlom albumu, sada su preuzele primat.
U muzičkom smislu, ovaj album ne donosi nikakve novosti. Još uvek su tu samo Damir i njegova gitara, njegov hrapavi vokal i njegovi britki, duhoviti i okrutni stihovi – 'pobednička formula' koja je ovom kantautoru donela kultni status.
Njemu ne trebaju nikakve tehnološke sofistikacije, posebni gosti na albumu, prateći muzičari ili ko zna šta još, dok god svojim stihovima pogađa 'pravo u sridu'.
Uvodna pesma "2012." bavi se itekako aktualnom temom – prognozama za godinu koja je pred nama. Dok neki odbrojavaju dane do famoznog kraja sveta, drugi predviđaju kolaps svetskog ekonomskog sistema, treći rekordnu nezaposlenost, Avdić konstatuje da zapravo promene nema, bar ne za male, poplašene ljude koji život uglavnom žive putem tastature i kompjutorskog ekrana.
"Sve će biti na svom mjestu/na Arktiku bijeli medo/u Italiji Berlusconi/na Kubi McDonald's/na biralištima moroni/jurišaćemo po forumima/pucat s tastatura/mrzit život što živimo/i sliniti za onim prije."
Jedna od najboljih pesama na albumu je definitivno "Bakunjine", pesma posvećena gotovo zaboravljenom anarhisti, čijim likom i delom danas ne mašu ni njegovi sledbenici. Zamenile su ga neke atraktivnije glave, neki drugi borci za 'slobode' narodnih masa.
"Bakunjine, ne nose te na majicama/malo što te ne znaju/al' više što si ružan/ne može se u revoluciju i s takvom njuškom na ulicu", duhoviti su stihovi kojima Avdić upozorava kako je vješt marketing dobro deformirao naše ideale.
Na udaru Avdićevih britkih stihova opet su se našli Facebook revolucionari (Revolucionarna lava), ali i protestanti iz Grčke i Španiji, koji se i dalje neumorno bore za svoje pravo da drugi naporno rade za njihova socijalna prava i lagodan život (Katalonija, Sparta, Galicija).
Na novom albumu nije propustio priliku progovoriti o temama i pojmovima kojima se mnogi rado i često nabacuju, bez ikakvog propitivanja njihovog pravog značenja, poput religije, Boga, slobode, demokratije, antiglobalizma… To je napravio na sebi svojstven način – bez dlake na jeziku, bez ulepšavanja i s puno crnog humora.
Na albumu su se ovaj put našle i dve ljubavne pesme, "Budi žena" i "Dlan", od kojih treba posebno izdvojiti ovu poslednju, u kojoj Avdić peva sam, bez gitare. Ne dere se, ne urliče, ne viče, nego peva, i to o ljubavi.
I baš je ova pesma "Dlan" savršeno legla za kraj albuma, albuma koji donosi poprilično sumornu slike naše svakodnevice, u kojoj čak ni ideali ni težnja za pravednim svetom nisu ono što su nekad bili.
Avdić se u pesmama podsmeva aktivizmu iz udobnosti fotelje i sigurnosti vlastitog doma, pljuje po levičarima koji zapravo žive na kapitalističkoj sisi i koji su plod upravo tog sistema protiv kojeg se bore, pljuje po svetu u kojem su čak i najplemenitije ideje pretvorene u robu. U tom i takvom svetu, ljubav na kraju dođe kao jedina svetla tačka, jedina iskrena, neiskvarena stvar.
Avdić je kao i dosad svoje britke stihove, na koje nemamo nijedan prigovor, dodatno pojačao gitarom i energičnim i distorziranim rifovima, od kojih neki neodoljivo podsećaju na neke njegove ranije pesme.
Muzički je na albumu najrazrađenija stvar "Demokratija", koja se uz već spomenutu pesmu "Dlan" najznačajnije razlikuje od njegovog dosadašnjeg opusa.
Sve u svemu, "Mein Kapital" ispunio je sva očekivanja. Ponavljanje u muzičkim 'aranžmanima', što je jedina zamerka ovom albumu, autor je nadoknadio odličnim i aktualnim stihovima.
"Mein Kapital", u skladu s celom filozofijom albuma, pre nego stigne u trgovine može se besplatno 'skinuti' i preslušati ovde!
Нема коментара:
Постави коментар