Metallicu svi većinom ispituju kada će ponovno sesti za sto s Rickom Rubinom i sklopiti nastavak "Death Magnetic-a", a Lou Reeda gnjave s propitivanjem njegovog velikog iskustva i vremena provedenih s The Velvet Underground
Kako bi stali na kraj razno-raznim komentarima vezanim za njihov zajednički album nazvan "Lulu", odradili su jedan zajednički intervju, koji je poslužio kao službeni 'press-clipping' za odabrane medije širom sveta. Ima tu svega, a mi ćemo pokušati da izdvojimo samo najzanimljivije stavove i izjave.
Kako je došlo do te saradnje, objasnio je Lars: - Pre dve godine u Madison Square Gardenu smo radili 25. godišnjicu Hall of Famea, a nas su zamolili da izaberemo nekoga s kim bismo svirali i sarađivali. Meni je Lou Reed bio logičan izbor, jer je on na neki način solo verzija Metallice! Pitali smo ga i krenule su trodnevne probe i nastup koji nam je davao totalno prirodan osećaj. Ljudima je možda delovala čudna kombinacija, ali nama je išlo toliko glatko da je Lou pitao hoćemo li napraviti zajednički album. Više manje smo preradili neke njegove izgubljene pesme i jednu zanimljivu priču.
Taj deo obradio je James: - Prvo nismo znali kako će funkcionisati kad se nađemo. Nove pesme, postojeće ideje, šta će se dogoditi? Poslao nam je pesme na kojima smo mi probali da dodamo nešto svoje da zvuči bolje i žešće. K tome, Lou je ogromna kreativna snaga i zadovoljstvo je imati ga oko sebe u studiju, posebno kad smo se međusobno skapirali.
A Lars se nadovezao: - Super je što smo imali takoreći prazno platno. Nije bilo konstrukcije strofa-refren-strofa-refren-rif-refren. Već smo mi isprobavali svašta na našim instrumentalima, ali ništa nas nije pripremilo na ovo. Znate, 30 godina smo tu i opet doživeti nešto ovako uzbudljivo. Sve se događalo jako brzo, verovatno 75% svega što čujete je nastalo u prvoj sedmici. Ostale tri smo to samo preslagali, jer se teško pratio taj proces.
Lou je opisao proces i objasnio šta njemu znači priča "Lulu": - Imam određene ideje već jako dugo, ali čekao sam da naletim na najbolje moguće likove na ovoj Planeti da to odradim s njima. Kad je krenulo, nisam siguran je li bilo ičega oko čega se nismo odmah složili. Sve zajedno je u stvari ideja za operu Frank Wedekina, koju je doradio Robert Wilson i na kraju je tu bilo 14 verzija. Ja sam probao da oživim Lulu, femme fatale, na sofisticiran način kroz rock. I to najžešći rock kakav samo Metallica može stvoriti. I onda sam prošao kroz psihu tog lika Lulu, te u studiju kreirao više likova. Onda smo nekako probali da složimo, ko će šta da otpeva.
O rezultatima te saradnje Lou kaže: - Svi smo ovako nešto radili po prvi put u životu - imati bazu u rečima, emotivnu reakciju na to i sposobnost da sviramo i ništa više. Baš zato ne bih menjao ni najmanju sitnicu, jer ne samo da je postignut cilj koji smo zamislili, već je postignuto više no što sam ikad mogao da sanjam - činilo me boljim no što sam ikada bio!
Kako bi stali na kraj razno-raznim komentarima vezanim za njihov zajednički album nazvan "Lulu", odradili su jedan zajednički intervju, koji je poslužio kao službeni 'press-clipping' za odabrane medije širom sveta. Ima tu svega, a mi ćemo pokušati da izdvojimo samo najzanimljivije stavove i izjave.
Kako je došlo do te saradnje, objasnio je Lars: - Pre dve godine u Madison Square Gardenu smo radili 25. godišnjicu Hall of Famea, a nas su zamolili da izaberemo nekoga s kim bismo svirali i sarađivali. Meni je Lou Reed bio logičan izbor, jer je on na neki način solo verzija Metallice! Pitali smo ga i krenule su trodnevne probe i nastup koji nam je davao totalno prirodan osećaj. Ljudima je možda delovala čudna kombinacija, ali nama je išlo toliko glatko da je Lou pitao hoćemo li napraviti zajednički album. Više manje smo preradili neke njegove izgubljene pesme i jednu zanimljivu priču.
Taj deo obradio je James: - Prvo nismo znali kako će funkcionisati kad se nađemo. Nove pesme, postojeće ideje, šta će se dogoditi? Poslao nam je pesme na kojima smo mi probali da dodamo nešto svoje da zvuči bolje i žešće. K tome, Lou je ogromna kreativna snaga i zadovoljstvo je imati ga oko sebe u studiju, posebno kad smo se međusobno skapirali.
A Lars se nadovezao: - Super je što smo imali takoreći prazno platno. Nije bilo konstrukcije strofa-refren-strofa-refren-rif-refren. Već smo mi isprobavali svašta na našim instrumentalima, ali ništa nas nije pripremilo na ovo. Znate, 30 godina smo tu i opet doživeti nešto ovako uzbudljivo. Sve se događalo jako brzo, verovatno 75% svega što čujete je nastalo u prvoj sedmici. Ostale tri smo to samo preslagali, jer se teško pratio taj proces.
Lou je opisao proces i objasnio šta njemu znači priča "Lulu": - Imam određene ideje već jako dugo, ali čekao sam da naletim na najbolje moguće likove na ovoj Planeti da to odradim s njima. Kad je krenulo, nisam siguran je li bilo ičega oko čega se nismo odmah složili. Sve zajedno je u stvari ideja za operu Frank Wedekina, koju je doradio Robert Wilson i na kraju je tu bilo 14 verzija. Ja sam probao da oživim Lulu, femme fatale, na sofisticiran način kroz rock. I to najžešći rock kakav samo Metallica može stvoriti. I onda sam prošao kroz psihu tog lika Lulu, te u studiju kreirao više likova. Onda smo nekako probali da složimo, ko će šta da otpeva.
O rezultatima te saradnje Lou kaže: - Svi smo ovako nešto radili po prvi put u životu - imati bazu u rečima, emotivnu reakciju na to i sposobnost da sviramo i ništa više. Baš zato ne bih menjao ni najmanju sitnicu, jer ne samo da je postignut cilj koji smo zamislili, već je postignuto više no što sam ikad mogao da sanjam - činilo me boljim no što sam ikada bio!
Нема коментара:
Постави коментар