Recenzija: Organized chaos - “Inner conflict” (Samostalno, 2011.)

Sažmeti nečiji višegodišnji umetnički trud, kreativni otisak, želju, izgaranje, doslednost, upornost, talenat i ekspresiju, nije nimalo lako. U slučaju beogradskog sastava “Organized chaos”, namera da se tako nešto i uradi, potkrepljena je i podržana, i u mnogome olakšana, u najmanju ruku, vanserijskim muzičko-vizuelnim albumom “Inner conflict”
Piše: Milan B. Popović

Upravo publikovani “unutarnji konflikt”, delo je Vladimira Lalića (vokal, gitare), Marte Vlahović (vokal, klavijature), Alek Darsona (klavijature, gitare, programming), Stefana Golubovića (bas) i Milana Jejine za setom bubnjeva. Ovoj ključnoj skupini, pridružili su se, u vidu spoljašnjih a specijalnih dodataka-ekscesa, i mnogobrojni gostujući muzičari. Samo neki od njih su Mina Mladenović (violina), Marija Milosavljević (flauta), Ana Ristić (čelo), Tamara Kostić (oboa) i Pavle Sovilj (violina).
Iako na zvaničnoj “maj spejs” stranici grupe uz njihovo ime stoji žanrovska odrednica “metal/progressive”, ona jeste tačna, ali je teško održiva kao jedina, jer, nije, nikako nije samo takva. “Inner conflict” je sublimacija energije, besa, bola, strahova, religioznosti, preispitivanja, zagledanosti u sebe i u svet, nadanja, potreba i želja. “Inner conflict” je fuzija džeza, akustičnih pejzaža, gudačkih aranžmana, agresivnog gruva, popa, melodičnih, prijatnih i urlajuće vriskajućih vokalnih delova (doprinos Vladimira Lalića i Marte Vlahović). “Inner conflict”, nema i ne poznaje za prepreke i pardone. On je nabusit, nadmen, prkosan, beskompromisan i dostojanstven album. “Inner conflict” tesno i neraskidivo spaja muzičku umetnost sa likovnom umetnošću. Potrebno je istaći da je komletan vizuelni identitet i dizajn bogato ilustrovane knjižice-omotnice, rad člana grupe, multitalentovanog Vladimira Lalića. Svaka numera ponaosob je dokumentovana odgovarajućom ilustracijom.
“Inner conflict” jeste godinama pažljivo brušen proizvod od plemenitog materijala, i prevazilazi domaće, ovdašnje, pa i balkanske koordinatne sisteme i vrednosne lestvice, daleko ih nadvisujući. Gotovo sam ubeđen da je album namenjen i rađen za prekookeansko, američko tržište, publiku i supkulturni senzibilitet. Osnovna je dužnost konstatovati da je neko (bilo ko, bilo gde, i bilo kada, poput ovog benda) osmislio i iznedrio remek delo, koje samo za sebe govori više od bilo kakvih i čijih reči, pa i od ovih koje upravo čitate.

I još nešto: čak da je ovaj album i samo delimično metal, on je ponajpre i sasvim sigurno – zlato ili platina! Birajte sami od ta dva.

www.MolitvaTetoviranogSrca.com