01.12.2009.

Sejo Sekson (Zabranjeno Pušenje): Moj sin će biti pevač narodnjak

Sarajevska grupa „Zabranjeno pušenje” održaće koncert 12. decembra u Domu omladine, kada će beogradskoj publici predstaviti pesme sa novog albuma „Muzej revolucije”. Frontmen grupe Davor Sučić, poznatiji kao Sejo Sekson, u intervjuu za „Blic” priča o rokenrolu koji sve više postaje muzejski eksponat, ističe da je ponosan što 25 godina živi od muzike, te da svog sina vidi kao pevača narodne muzike, a objašnjava i zašto je odustao od proslave 29. novembra
Neven Džodan | Foto: J.Vučetić

- Tek ćemo pred publikom da vidimo koliko su te nove pesme dobre i šta one znače. Najveće priznanje za neku numeru je kada je ljudi na koncertima traže i kada ona kroz koncerte traje 20 godina… to onda nijedan kritičar ne može da ospori. Isto tako ako neka nije dotakla srca i duše ljudi, onda to nije ta pesma i to je promašena investicija - kaže Sejo Sekson.

Kako vidite današnju ulogu rokenrol muzike?
- „Muzej revolucije” je baš priča o rokenrolu i govori o ustanovi koja je puna zastava ispod kojih niko ne stoji. Rokenrol je dosta povezan i sa politikom i sa strankama i sa proizvođačima deterdženata, pa je tako na neki način izgubio onu svoju britkost koju je imao u vreme panka, pa i hipi pokreta. Ali evo i ja sam se obukao tako, pa se vidi sponzor albuma „Sarajevska pivara” (smeh).

Da li bez sponzora ne biste mogli da snimite album?
- Imali smo sponzora zahvaljujući kojima smo snizili cenu albuma, tako da smo postigli skoro upola nižu cenu od standardne. To je negde bila uloga sponzora u našoj revoluciji. Nama je najbitnije da CD dođe do ljudi… nije bitno da baratamo sa onim prodajama koje nam diskografske kuće prikazuju kao situaciju i kao neminovnost.
Da li će na koncertu biti i svi oni poznati hitovi „Zabranjenog pušenja”?
- Mi ne želimo da živimo od starog repertoara, mada smo svesni da je taj isti ljudima najdraži. U istoj situaciji bili smo kada smo imali samo jedan album i svirali smo „Dok čekaš sabah sa šejtanom”, a iz publike su nam dobacivali da pustimo to i da sviramo nešto staro. Tako da su i sada već stare pesme „Jugo 45”, „Karabaja”, „Možeš imat moje telo”… Mi pokušavamo da zadovoljimo tu neku mlađu publiku koja dolazi, ali i stariju, pa nam zato koncerti i traju toliko dugo.

Da li će i vaš sin da nastavi vašim putem?
- Moj mali će da bude pevač narodne muzike. Već mu kupujem šarene košulje i zlato, a imam jedan dugački štap, tako da ako i slučajno dohvati neki disk od recimo „The Clash” ili „AC/DC”, odmah dobije po prstima. Zezam se, ne možeš da znaš šta će on da izabere, ali ja ću da ga podržim. Ovo je prostor sa narušenim kriterijumima i meni je drago što 25 godina sve račune plaćam isključivo od bavljenja rokenrolom.
Kako to da ove godine niste obeležili 29. novembar, iako je pre godinu dana bila situacija da ste na taj dan hteli da nastupite i vi i Nele Karajlić sa „No smoking orkestrom”?
- Pa ove godine je 29. pao na neki glup dan, čini mi se. Nismo odustali od te ideje, ali došlo je do te svađe i nesporazuma, nepotrebno… Malo kad sam razmislio o tome, sada spuštenog pritiska, shvatam da ako neko misli da treba da opeva neke ljude koji su nam uništili živote, to je njihovo pravo i ja nemam tu ništa…

Da li i dalje pratite šta rade bivše kolege iz grupe?
- Ne pratim ništa. Meni je trebalo četiri dana da saznam da je pala Sanaderova vlada (smeh)... Znam otprilike šta rade, gledam te filmove i preko interneta dobijem dosta snimaka i tako… To nije muzika koju ja baš slušam. Novi album „Muzej revolucije” dobija se uz ulaznicu za koncert koja košta 1.200 dinara, a kupuje se na blagajni Doma omladine.
www.yucafe.com - Zabranjeno Pusenje & Arabesce - Kad Procvatu Behari .mp3
Found at bee mp3 search engine

Rokeri su dostojanstveni
Šta vas sve ove godine drži u rokenrolu?
- Mi smo ranije govorili novim članovima benda: „Lova i nije neka, ali guzićeš k’o Frenk Sinatra”, sad smo to prepravili… Ono što je mene najviše privlačilo jeste što sam zaista imao priliku da upoznam najbolje ljude iz raznih gradova. Mislim da ovoj muzici gravitiraju najopušteniji ljudi. I u ratu je najdostojanstveniji deo estrade bio onaj iz rok miljea, oni su, čini mi se, najčasnije podneli sve to.


Нема коментара: