Uroš Smiljanić: Zašto treba likvidirati neke domaće rokere?

Trebaju li nama uopšte Bora Čorba, Bajaga, Džoni Štulić, Neša Galija, Cane, Đule Van Gogh ili bi ih trebalo po kratkom postupku maknuti? Jednu od najduhovitijih fantazija (o rocku i njegovoj sudbonosnoj ulozi) napisao je novinar e-Novina, Uroš Smiljanić

Ime: Branimir Štulić
Alias: Džoni

Krivica: Ja nikada nisam voleo Azru. Otud i ne uzgajam nikakvo razočaranje u Džonija. Nemam pojma da li je on bio genije svog vremena koji je kasnije posrnuo onako kako je to učinio Bora Đorđević. Dobro, nemoguće je posrnuti u istoj meri kao Bora, ali eto, za potrebe rasprave... Meni je Džoni Štulić više trn u oku zbog ekstremne pretencioznosti njegovih fanova koji neće propustiti ni jedan dan a da nekome ne kažu: „Džoni je sve ovo svojim pesmama predvideo”. To su ljudi koji verovatno ne bi znali da nabroje sva slova u azbuci (ili abecedi) i koji misle da je tablica množenja neka egzotična seksualna tehnika, a koji opet provode dobar deo svog budnog stanja tumačeći drugima svu proročku dubinu Džonijevih tekstova i svu vrhunsku mudrost koju su narodi i narodnosti one Jugoslavije propustili da iz njih posrču i primene. Svega ovoga onda sigurno ne bi bilo.
Džoni je, koliko se ja prisećam, naklapao i to dosta otužno o nekakvim političkim temama, ljubavnim jadima i rokenrolu generalno, i to u fazi kad je bio dobar. Posle je otkrio koliko se loži na svoj lik u ogledalu, otkrio da engleski jezik dopušta izmišljanje novih reči i da to ne mora ni da se plati, otkrio hevi metal i kao i svi koji ga otkriju pod stare dane, svirao ga loše, otkrio da je Srbin i da uživa da to natrljava Hrvatima u facu i onda se odselio u Amsterdam, koji je za srpske rokere zbog toga poprimio svojstva proročišta i grada vrednog hodočašća. Danas tamo vozika taksi, radi blog i ignoriše sve vapaje srpskih rokera da se ponovo prihvati fendera i spase (srpski) rokenrol od dvadesetprvog veka. Dok se ovo na neki način može pohvaliti, s druge strane ovo njega još više izdiže na pijedestal mesije, a srpske rokere uverava u sopstveno mučeništvo, što znači da Džonija treba sprečiti u postojanju ne na fizičkom već najpre na simboličkom nivou.

Olakšavajuće okolnosti: Čovek je ipak prestao da se bavi rokenrolom pre određenog vremena.

Metod egzekucije: Bombardovanje Amsterdama taktičkim nuklearnim bojevim glavama zvuči kao najracionalnije rešenje.