Kemal Monteno za Blic: Nema više mog starog Sarajeva

- Svaka pesma je za moju suprugu. Ona mi je inspiracija. Samo moja Branka, ma ko će drugi. Kad bi bila neka druga, Branka bi provalila (smeh), pitala bi „Šta je ovo, ovo ne liči na mene“ – počinje priču za Blic nedelje Kemal Monteno, dok ispija jutarnju kaficu u hotelu „Interkontinental“. Priču o njegovoj životnoj saputnici i najvećoj ljubavi započeli smo upravo zbog novog albuma „Samo malo ljubavi“, koji će se uskoro naći u prodaji
Autor: M. Radojković

– Album se zove „Samo malo ljubavi“ zato što imamo svega oko nas, ali eto, još nam malo fali ta ljubav da budemo kompletni. Mi smo malo tu ljubav šutnuli sa strane – kaže Kemal, i dok razmahuje rukama slučajno prosipa koka-kolu na konobara koji je prišao stolu. „Eto, biće para, biće para“, kaže Sarajlija kroz smeh, i nastavlja:
– Preko četrdeset godina sam na sceni. Ljudi znaju ko sam i šta sam. Zamislite da sada u ovim godinama promenim sve. Ma ne idem ni na bolje ni na gore, najbolje je ovako kako su navikli. Vole ljudi te moje stare pesme. Vuče ih to u stara vremena. Te pesme se vežu za staru Jugoslaviju. Ja sam jugonostalgičar. Ma ko to nije? Lažu kad kažu da nisu – priča Monteno, koji je nedavno snimio pesmu sa mladom zvezdom „Granda“ Dušanom Svilarom. U pesmi se govori o ljubavnim problemima, a Monteno se priseća svoje mladosti.
– Ja se nisam sekirao zbog ljubavi! Imao sam samo jednu jedinu, zaljubio sam se u nju i to je i dan-danas tako. I dalje je moja cura.
Uvek tvrdim da je bolja jedna, ali vredna – priča jedan od najboljih glasova bivše Juge i napominje da nikada nije imao problema sa suprugom zbog popularnosti!


– Ona se sjajno nosila s tim zato što ja nikada i nisam bio popularan. Znaš šta znači popularnost? Kad lete k’o muve na tebe i ti letiš ka njima… Nisu nikada letele ka meni, od početka sam ja pričao o njoj. Volim kad svi sve znaju. Još kada sam bio mlad svi su znali da imam curu Branku, kasnije i ženu Branku – priča Kemal, koji je sa svojom Brankom ostvario porodicu – sin Đani, ćerka Adriana i dve unuke Lajla i Lora su mu najvažniji na svetu.
– Ajoj… čekaj da ti pokažem – priča Kemal dok se hvata za mobilni telefon sa čijeg se displeja osmehuju dve preslatke devojčice – ovo su Lajla i Lora. Eto, one sad mene gnjave, kažu: „Dedo, ti si napisao pesmu Branki, Đaniju, mami, a nama nisi.“ I eto, ja sada na novom albumu imam dve pesme posvećene njima. O Lajli kažem „Kao da je juče bila 93… rodila se Lajla ljubav najveća… ko da je juče bila dete, a sad je žena…“ pa malo o momcima… – ističe on, a mi se šalimo da ima problema sa momcima unuke.
– Joj… kako da nemam problema. Evo, već joj je 16 godina i momci se udvaraju stalno. I ja sam ljubomoran! Koriste i stihove iz moje nove pesme. Eto baš joj je jedan dečko pre neki dan na mobilni poslao deo moje pesme posvećene njoj. Kopiraju dedu (smeh). Ali ova druga Lora, ona je ko moja Branka. Ide na pijacu, radi, pere suđe, radi po kući, sve petice ima. Ona je rekla da se mi ne sekiramo da će ona kada završi sve škole sve nas da finansira. A mene kad god pozove kaže: „Deda, imam nešto važno da ti kažem“, i onda ja pitam šta, a ona viče, „volim te, deda“, i tako milion puta tokom razgovora. To sam i opevao u pesmi posvećenoj njoj – kaže ponosni deda.
A, osim pesama o Lajli i Lori, na novom albumu će se naći i duet sa Željkom Samardžićem „Živi život“, ali i jedna stara pesma koja je dobila novi aranžman.
– Na novom albumu će se naći jedna moja pesma koju sam ’72. napisao Čoli „Sinoć nisi bila tu…“ To je meni jako draga pesma, Čola je sa tom pesmom dobio prvu nagradu u životu, na jednom festivalu. Pošto je nikada nije stavio na neki novi album, meni je krivo da se zaboravi, pa sam je otpevao u duetu sa mladom pevačicom iz Hrvatske Žan Mari – ističe on.
Taman kada smo počeli priču o Sarajevu, njegovom rodnom gradu, stolu prilazi jedan stariji gospodin iz Slovenije i sa smehom na licu kaže:
– Nema ništa bez Sarajeva… e to je bio grad pred rat. Centar zabavne i narodne muzike i centar provoda! Sarajevo je bilo nešto posebno. Baš mi je drago što smo se upoznali. Pratimo mi vas, to da znate – rekao je, a Kemal se na ove reči nasmejao i okrenuo nama:
– Vidiš šta je prvo rekao… Sarajevo je bio grad... I ja to govorim, bio grad. Pitaju mene unuke: „Što ti sada ne voliš Sarajevo?“, a ja kažem, „ne volim ja ovo Sarajevo!“, a one nastavljaju, „kako to kada pevaš Sarajevo ljubavi moja“. E onda im ja objašnjavam da sam to pisao davne ’77. godine, a ne sad. Ne volim ovo Sarajevo, sada, to nije to!“

Koncert za Dan zaljubljenih u Sava centru
Kemal Monteno će posle tri godine održati koncert u Sava centru, na Dan zaljubljenih i otkriva ko će mu biti gosti.
– Gosti će mi biti Željko Samardžić, i ja ću njemu za Osmi mart, moramo da se razmenimo, posuđujemo se jedan drugome (smeh), pa mala Žan Mari iz Hrvatske, te Dušan Svilar, a biće tu još nekih iznenađenja.

Šerbedžija je bolji od Toma Kruza!
– Ja bolje pevam na italijanskom od polovine Italijana, ali nikada neću proći tamo, postati zvezda, zato što sam Bosanac. Kad ste čuli da je neko uspeo preko? Možda glumci… mada je i njima teško. Eto prvi primer je moj Rade Šerbedžija. On je glumčina, bolji je i od Tom Kruza, al’ šta će kada je osuđen da igra Rusa, i to uglavnom zbog akcenta. Kažem ja lepo njemu „Ti se znaš sa Tomom Kruzom, zar ne možeš nešto da središ“, a on meni odgovara, „znaš li ti šta sve treba da dođeš do jednog Toma Kruza?“ I sve vam je jasno.