U studiju sa Ivanom i Negativom: Snažan glas rokenrol mame

„Gde si sada kad mi treba da sve bude kao pre, mene ne plaši tvoja tama, ja je poznajem. Ne znam gde si sada, reci gde su granice, iza ovih zidova još spava tvoje srce…” - grmi iz jednog atomskog skloništa na Novom Beogradu glas Ivane Peters, praćen gitarom Nikole Radakovića i basom Milena Zlatanovića, dok od ritma bubnjara Daria Janoševića podrhtava tlo. Ekipu „Blica”, koja je banula na probu, članovi grupe Negativ dočekuju s osmehom. Zvuče savršeno uvežbano i uglas govore da jedva čekaju da za koji dan uđu u studio i snime nove pesme, a onda, oko Nove godine, kada CD izađe, da krenu i na turneju
Autor: S. Milojković | Foto:G. Milutinović

- Prezadovoljni smo novim stvarima! - govori nam Ivana u pauzi i priča kako su počeli da stvaraju nove pesme pre dve godine kada je njena ćerkica Sara napunila šest meseci.
- Imali smo neverovatan kreativni naboj jer nismo dugo svirali. Napravili smo više od 20 pesama, od kojih sada treba da izaberemo 13, 14. Dva meseca svakodnevno vežbamo i sve smo upeglali do tančina. Jedva čekamo da utrčimo u studio! Nećemo nasnimavati instrumente, već ulećemo svi odjednom i krećemo da sviramo na „tri, čet’ri, sad!” Ne znam da li kod nas to neki bend radi, u svetu to tako funkcioniše i dobra je fora jer se prenese sva energija - radosno priča Ivana.
Ni ostalim članovima ne silazi osmeh s lica. Zadovoljni su.
- Naelektrisani smo i ne možemo da dočekamo da uđemo u studio! – kaže Nikola, a Milen dodaje: „Ekstatični smo zbog pesama. Mislim da smo zadali domaći zadatak i da će mlađa pokolenja imati šta da slušaju.”
Momci ponovo uzimaju instrumente u ruke, Ivana seda na stolicu, i to naopako, i uzima mikrofon: „Hajde, iznenadi me, ti si jedini kome uvek to od ruke polazi, iznenadi me, hajde, udari tamo gde se to neće videti. Ti, ti si me stvorio, ne, ne želim ponovo, još me nisi slomio”…
- Ova mi je omiljena pesma. Nove stvari su mnogo energičnije od prethodnih. I bez obzira što tekstovi nisu veseli – dobro, ima i veselih, nisam mračna – nekad nas neki rif ponese, a neki tekst spusti - priča Ivana.
Sa našom konstatacijom da je ovo pravi hard rok, Ivana se slaže, a momci, jedan po jedan, kroz smeh dobacuju:
- Hard rok?! Ovo je hard kor!
- Tvrdi rok, tvrdača… Mi to zovemo utovar.
- Ili dominacija…
- A gomila utovara na jednom mestu zove se stovarište! Da, „Stovarište” nam je radni naslov – kroz gromoglasan smeh ostalih članova objašnjava nam Nikola.
Atomsko sklonište u kom vežbaju Gane Pecikoza, menadžer Negativa, lepo je uredio. Zidovi su vedrih boja, a gipsani goli muškarci stoje na svakom ćošku.
- Oni su nam inspiracija! Ne meni, nego momcima - kroz smeh ih zadirkuje Ivana, a Gane objašnjava da su lutke iz predstave „Marko Kraljević superstar” i da su dobro došle da ulepšaju ambijent.
- Ma, super nam je ovde, imamo i sobnu garnituru, pa mogu da se izvalim i, ako mi dođe, prilegnem dok pevam - priča Ivana.
Primećujemo da momci piju sokove, što razbija predrasude o pijanim rok muzičarima.
- Alkohol je zabranjen, jer kada pijemo postajemo potpuno neproduktivni. Čak smo uveli i prepodnevne probe jer umorni ne možemo ovako energično da sviramo - objašnjava Nikola.
Dok izlazimo iz skloništa, prati nas pesma, takođe jedna od Ivaninih omiljenih: „Šta kažeš sad kada sve se okrene, kada se uloge promene…”

Ćerka rok star
Na pitanje kako je biti rok star mama, Ivana priča:
- Super, ali mislim da će rok star ćerka tek biti šou program! Sara još nema ni dve i po godine, ali kada čuje neku energičnu pesmu koja joj se sviđa, počinje da pravi face kao da je na sceni i da peva. Tera me da joj puštam Foo Fighters. Burno reaguje i i kada krene „We don’t need your educations”. Jednom sam je dovela ovde na probu. Rekla je: „Mnogo je glasno, moram da zapušim uši. Uplašila sam se kako jako svirate!”