25.11.2011.

Džoni Štulić o životu u Holandiji: Gadi mi se šta sve pišu o meni

Branimir - Džoni Štulić je u nekoj vrsti dobrovoljnog izgnanstva u holandskom gradiću Hauten nadomak Utrehta već dvadeset pet godina. Kada smo ga pozvali, rekao je da se odlično oseća i da neprekidno radi
Izvor: Vladimir Đurić Đura/Blic

On takođe kaže da ne planira da putuje nikud dalje od okruga njegovog gradića i da mu takav život potpuno odgovara.
- Ja sam dobro, za novine često kažem da ne radim ništa. Upućen sam u sve što se piše u medijima i moram da kažem da mi se sve te stvari gade. Zato i kažem da ne radim ništa, jer nemam neku priču za takve medije. Ono što zaista radim mukotrpno i predano mislim da medije kao priča ne zanima. Godinama sam posvećen prevođenju najvažnijih knjiga svetske baštine. Najveći deo toga objavljen je i publika moje prevode može da čita. Međutim, ima puno toga da se popravi. Nisam stavljao znake interpunkcije u mnogim prevodima i prepevima, pa sada to ponovo radim. Prevodim i Plutarha, čije sam neke radove bio izostavio. To mi oduzme gotovo čitav dan, a potom spavam. Nemam vremena da putujem, čak ni da idem u obližnje veće gradove. Živim sa knjigama koje neprekidno čitam i prevodim - rekao nam je Džoni na početku razgovora.
Galeb među golubovima
- Pesme koje sam pravio i svirao sa “Azrom” zaista su se sviđale najrazličitijoj publici. Kada bismo svirali, morali smo da vodimo računa kome sviramo i da se tome prilagodimo. Ako biste videli da su u prvim redovima momci kojima fale prednji zubi, morali biste da uradite nešto za njih. Kada sam se pojavio na jednom od prvih koncerata “Azre” obučen u fine pantalone sa crtom, prva dva reda publike su odmah otišla pre nego što smo počeli svirku. Kasnije sam se na koncertima trudio da ne štrčim, da ne budem galeb među golubovima - rekao je Džoni.

Ono od čega je odustao, bar za sada, jeste komponovanje, koje je iza njega još od kada je završio rad sa grupom “Azra”.

- Ja sam zaista uvek bio vredan. Volim neprekidno da radim i da stvaram. Kao što sam nekada puno radio muziku, tako danas puno prevodim i pišem. Ranije sam imao na stotine skica za pesme pre nego što sam započeo rad sa “Azrom”. Naučio sam i da sviram gitaru kako bih komponovao. Posle prestanka rada sa “Azrom”, nisam želeo da radim muziku za filmove ili predstave.

To je recimo uradio Vlada Divljan, a imao je sa Idolima sjajnu pop pesmicu “Maljčiki”. Uvek sam radio samo pop pesme. Prvo bih napravio muziku, pa potom tekst. Bile su suviše komplikovane sa puno akorda, pa sam često morao da ih pojednostavim kako bih ih svirao sa bendom i predstavio publici. Danas se najviše izvode moje najjednostavnije pesme kao što su “Balkane moj” i “A šta da radim
” - kaže on.

Ljudi željni da čuju njegovu muziku u poslednjih godinu dana morali su da se zadovolje snimcima sa Jutjuba na kojima su Džonijeve obrade narodnih pesama.

- Nije bilo više od stotinak dobrih narodnih pesama iz svih krajeva Balkana. Otpevao sam ih sada ponovo, jer sam želeo da ljudi čuju te pesme na moj način. To su pesme kao što su “Šešir moj”, “Govori se da me varaš”, “Zvezda tera meseca”, “Danka”, “Pijem da je zaboravim”. Mislim da kod nas nije bilo pravih narodnih pevača. Većina dobrih narodnih pevača je pevala i druge pesme kao na primer Cune Gojković.

Džonijevi planovi za prevođenje su tek u povoju, a kako kaže, sledeće čime će se baviti je prevod indijskog speva “Mahabharata”.

- Mislim da su duhovna jezgra naše civilizacije bili sumerski i indijski epovi. To su bila dva različita centra sa drugačijim pogledom na istoriju starog sveta. Ja sam se opredelio za indijsko jezgro, Kali Jugu ili Kaljugu, i neke stare indijske tekstove sam već prevodio. Stari Indijci su pisali o brojnim nebeskim ratovima u spevu “Mahabharata”. Danas mi sve te pojave zovemo NLO, kontakti sa vanzemaljcima, ali u staroj Indiji takve stvari su bile deo realnosti. Takve stvari možemo zvati i duhovima i duhovnim svetom, ja duhove prevodim kao seni. Nadareni ih mogu videti mutno, kao kada neko ko dobro vidi stavi naočare sa dioptrijom. Mislim da su Indijci o takvim nadnaravnim stvarima pisali realnije od Sumera. Sve je to deo jedne zaista velike priče koja svakako nije za novine. Voleo bih možda da u budućnosti pokušam da prevedem „Mahabharatu“ - rekao nam je Džoni.

Нема коментара: