Mile Kekin i Hladno pivo u Hali sportova 22. novembra

Popularna hrvatska pank-rok grupa „Hladno pivo” održaće koncert 22. novembra u beogradskoj Hali sportova, te će sa publikom proslaviti 20. rođendan, a promovisaće i poslednji album „Knjiga žalbe” koji su ostali dužni beogradskim fanovima. Mile Kekin, frontmen benda, kaže da je ponosan što su nakon toliko godina svi u bendu i dalje prijatelji i što imaju vernu publiku u čitavoj bivšoj Jugoslaviji

Autor: Neven Džodan | Foto:D. Grubin (Blic)

- Ovo će biti produkcijski pa i po dužini trajanja najduži koncert Hladnog piva u Srbiji. Doći ćemo sa povećom svitom, od tehničara pa do gostujućih muzičara i pokušaćemo u velikom stilu da proslavimo 20. rođendan Hladnog piva. Trenutno smo rastrzani, jer pre tako velikih koncerata imamo svađe unutar benda oko toga šta treba da sviramo, a šta ne. Neki članovi benda koriste čak i eksplicitni rečnik, jer jedni bi da sviraju nekakav presek našeg rada, jer je ipak 20 godina, a drugi bi da forsiraju nove pesme pa pokušavamo da nađemo savršenu sredinu i tada često dolazi do napetih situacija. Pa ako se ne raspadnemo, imaćemo savršenu set listu - kaže Mile Kekin u intervjuu za „Blic”.
* Nedavno ste napravili spektakl u Zagrebu.
- Posle tog koncerta u Zagrebu nama je trebalo nekoliko dana da dođemo sebi. Bilo je više ljudi nego što smo očekivali, bilo je na otvorenom i to je bio poslednji nekišoviti dan u tom periodu. Bilo je super i nećemo to tako brzo ponoviti. Možda tek za 20 godina.

* Možete li da uporedite prvi koncert grupe u Kumrovcu 1988. sa ovim velikim sada i jeste li zadovoljni koliko ste napredovali?
- Ja sam tada tek teoretski učio šta znači tonalitet i to su bili počeci, ali ono što povezuje ta dva koncerta jeste da nam je tada bilo kao i sada zadovoljstvo da budemo na bini i zabavljamo ljude. Na tom prvom koncertu su inače vrata bila zaključana pa je publika morala da ulazi kroz prozor, tako da smo imali peh, ali sve se dobro završilo. Tako je i u Beogradu trebalo da nastupimo u martu pa je koncert pomeren za novembar i opet će se dobro završiti.
* Vi ste i jedan od bendova koji ima vernu publiku u svim državama koje su nastale nakon raspada Jugoslavije.
- To mi mnogo znači jer mi ne vučemo taj rep iz bivše Jugoslavije. Mi nismo bend koji ljudi dolaze da slušaju iz nostalgičnih razloga, jer se sećaju da su uz tu grupu uhvatili nekog za guzu i jer su tada bili mladi i ludi. Mi nemamo taj nostalgični eksjugoslovenski momenat i prvi koncert u Beogradu smo imali, čini mi se, 2001. godine kada nismo znali da li neko ovde uopšte zna za nas. Bilo je krcato i bilo je super, a publika je pevala sve pesme kao i bilo gde drugde.
* Ima li nešto novo u glumačkoj karijeri?
- Baš sam se vratio sa snimanja jednog filma čiji je radni naziv „Poštar”, a radi se o poštaru u jednom malom dalmatinskom mestu i njegovom asistentu kojeg ja igram. On je Zagorac i njega to mesto ne prihvata jer je „stranac”, a on se jako zaljubi u te ljude, u taj mentalitet, ribe, barke... Biće to zanimljiva romantična drama.
* Da li imate dovoljno vremena za suprugu i sina?
- Mislim da imam privilegiju baveći se muzikom, vrlo često sam radnim danima slobodan jer se vikendom svira pa dosta vremena provodim s njima. Bez podrške supruge teško da bih uspeo sve to.
* Da li pevate ponekad sinu?
- Da, on ima dvadeset meseci i već prepoznaje Hladno pivo, tako da je na pravom putu.
* Znači, biće panker?
- Ja bih samo citirao svog prijatelja Seju Seksona koji je rekao: „Nek bude šta hoće, samo nek ne bude šupak”.