Legenda rokenrola Mik Džeger, je pre nešto više od mesec dana napunio sedamdeset godina. Kako izgleda životni put pevača Rolingstonsa? I kako je njegov bend postao planetarni fenomen? O tome u osvrtu na najvažnije u njegovoj karijeri
Legende kažu da su se Mik Džeger i Kit Ričards sreli na železničkoj stranici u Dartfordu, u okrugu Kent. Bilo je to 1961. godine - Mik je imao 18, a Kit 17 godina. Džeger je sa sobom imao gramofonske ploče, pa su otpočeli razgovor o muzici. Već sledeće, 1962. godine, pojavio se bend „The Rolling Stones“. Doduše, Džeger i Ričards su se već poznavali, obojica su iz Dartforda, uz to išli su u istu osnovnu školu. “Na početku smo bili bluz-muzičari, koji su svirali studentima”, priseća se Džeger.
To se brzo promenilo. Stounsi su pronašli sopstveni zvuk, a Džegerova harizma na pozornici, zajedno sa jedinstvenim rifovima Kita Ričardsa, dala je bendu nešto neponovljivo. Status loših momaka bio je zacementiran za sva vremena kada je Mik Džeger, zajedno sa kolegama iz grupe, Brajanom Džonsom i Bilom Vajmanom, uhvaćen kako mokri uza zid benzinske pumpe. Te 1965. članovi benda su kažnjeni zbog remećenja javnog reda i mira. Ubrzo zatim, pesma „I can get no satisfaction“ koju su zajednički napisali Džeger i Kit Ričards postala je himna cele generacije.
Buntovnik ili biznismen
Imidž „Stonsa“ publika je odlično prihvatila. Uostalom, bio je to dobar poslovan potez, jer su Bitlsi već zauzeli mesto dobrih momaka na britanskoj muzičkoj sceni. Za imidž buntovnika, zaslužan je dobrim delom upravo Mik Džeger. On je u bendu istovremeno važio i za dobrog stratega i harizmatičnog pevača, koji je uvek vređao društvene norme. Koliko je u njegovom buntovništvu bilo glume? Na to verovatno ni on sam ne može da odgovori. „Ne verujem da smo sebe smatrali buntovnicima. Bili smo tinejdžeri koji su u to vreme pratili trendove“, kaže on.
Bend je u Nemačku prvi put došao 1965. godine. Publika je na njihovom prvom nastupu u Minsteru reagovala euforično, a koncert u Berlinu završen je sukobom publike i policije, koji je trajao satima, policajci su morali da upotrebe i vodene topove.
Preljubnik i vitez
Privatni život Mika Džegera bio je podjednako buran, kao i njegova muzička karijera. Sa pevačicom i književnicom Maršom Hant, dobio je vanbračnu ćerku Karis, 1970. godine. Ženi se godinu dana kasnije, ali Bjankom Perez Morenom, glumicom i manekenkom, danas aktivistkinjom za ljudska prava. Brak se završio 1979, razvodom koji je Džegera navodno koštao 2,5 miliona dolara, a razlog je bila preljuba. Čuveni roker je još pre razvoda počeo da se viđa sa manekenkom Džeri Hol. Sa njom je bio u vezi tokom osamdesetih, a venčali su se 1990. I taj brak je 1999. godine okončan, opet zbog preljube. Sve ukupno, Džeger ima sedmoro dece sa četiri žene.
Majkl Filip Džeger je 2003. godine dobio titulu viteza - britanski princ Čarls ga je odlikovao zbog „doprinosa modernoj muzici“. A Stonsi i ser Džeger i dalje ne posustaju. Bend je ponovo na turneji. Doduše, u prvom planu više nije imidž pobunjenika, nego međunarodnih muzičkih zvezda, a cene karata kreću se između 255 i 1.995 evra. Mik je energičan na sceni i sa punih 70 godina, a i njegov prijatelj Kit Ričards odlučan je da svira i dalje. “Zašto bih prestao da radim ono što volim? Meni ne treba penzija“, rekao je Kit jednom prilikom.
Legende kažu da su se Mik Džeger i Kit Ričards sreli na železničkoj stranici u Dartfordu, u okrugu Kent. Bilo je to 1961. godine - Mik je imao 18, a Kit 17 godina. Džeger je sa sobom imao gramofonske ploče, pa su otpočeli razgovor o muzici. Već sledeće, 1962. godine, pojavio se bend „The Rolling Stones“. Doduše, Džeger i Ričards su se već poznavali, obojica su iz Dartforda, uz to išli su u istu osnovnu školu. “Na početku smo bili bluz-muzičari, koji su svirali studentima”, priseća se Džeger.
To se brzo promenilo. Stounsi su pronašli sopstveni zvuk, a Džegerova harizma na pozornici, zajedno sa jedinstvenim rifovima Kita Ričardsa, dala je bendu nešto neponovljivo. Status loših momaka bio je zacementiran za sva vremena kada je Mik Džeger, zajedno sa kolegama iz grupe, Brajanom Džonsom i Bilom Vajmanom, uhvaćen kako mokri uza zid benzinske pumpe. Te 1965. članovi benda su kažnjeni zbog remećenja javnog reda i mira. Ubrzo zatim, pesma „I can get no satisfaction“ koju su zajednički napisali Džeger i Kit Ričards postala je himna cele generacije.
Buntovnik ili biznismen
Imidž „Stonsa“ publika je odlično prihvatila. Uostalom, bio je to dobar poslovan potez, jer su Bitlsi već zauzeli mesto dobrih momaka na britanskoj muzičkoj sceni. Za imidž buntovnika, zaslužan je dobrim delom upravo Mik Džeger. On je u bendu istovremeno važio i za dobrog stratega i harizmatičnog pevača, koji je uvek vređao društvene norme. Koliko je u njegovom buntovništvu bilo glume? Na to verovatno ni on sam ne može da odgovori. „Ne verujem da smo sebe smatrali buntovnicima. Bili smo tinejdžeri koji su u to vreme pratili trendove“, kaže on.
Bend je u Nemačku prvi put došao 1965. godine. Publika je na njihovom prvom nastupu u Minsteru reagovala euforično, a koncert u Berlinu završen je sukobom publike i policije, koji je trajao satima, policajci su morali da upotrebe i vodene topove.
Preljubnik i vitez
Privatni život Mika Džegera bio je podjednako buran, kao i njegova muzička karijera. Sa pevačicom i književnicom Maršom Hant, dobio je vanbračnu ćerku Karis, 1970. godine. Ženi se godinu dana kasnije, ali Bjankom Perez Morenom, glumicom i manekenkom, danas aktivistkinjom za ljudska prava. Brak se završio 1979, razvodom koji je Džegera navodno koštao 2,5 miliona dolara, a razlog je bila preljuba. Čuveni roker je još pre razvoda počeo da se viđa sa manekenkom Džeri Hol. Sa njom je bio u vezi tokom osamdesetih, a venčali su se 1990. I taj brak je 1999. godine okončan, opet zbog preljube. Sve ukupno, Džeger ima sedmoro dece sa četiri žene.
Majkl Filip Džeger je 2003. godine dobio titulu viteza - britanski princ Čarls ga je odlikovao zbog „doprinosa modernoj muzici“. A Stonsi i ser Džeger i dalje ne posustaju. Bend je ponovo na turneji. Doduše, u prvom planu više nije imidž pobunjenika, nego međunarodnih muzičkih zvezda, a cene karata kreću se između 255 i 1.995 evra. Mik je energičan na sceni i sa punih 70 godina, a i njegov prijatelj Kit Ričards odlučan je da svira i dalje. “Zašto bih prestao da radim ono što volim? Meni ne treba penzija“, rekao je Kit jednom prilikom.
Нема коментара:
Постави коментар