Osvrt: Branko Radaković - "Kultura cveta”

Branko Radaković je tridesetjednogodišnji multumedijski, multuplikovan i multuvitaminski umetnik, ali nikako produkt, već producer. Po vokaciji je likovni umetnik što u ovom kontekstu može ostati i zanemareno
Piše: Olga Stojanović

U najavi svog filma “Kultura cveta”, Branko se pita i pita u naokolo : šta je to kultura? On to ne pita anketarski ili sačuvaj bože, novinarski, već to pitanje postavlja ontološki. U zemlji, a, rekla bih i na Zemlji kultura je najugroženiji oblik života, ugroženiji i od samog života, koji je, znamo, propadljiv. Kulturina sudbina je gora i od same propadljivosti, jer je kultura propala. Propadljivost je pojam a propalost je status. Ne postoji više avangarda jer ju je garda etabliranih kritičara pretvorila u vremeplov. Ne postoji futurizam, jer ga je grupacija faktorizma pretvorila u ništa i ne postoji, čak, ni main-stream, jer je taj “stream” samo isprika za preporuke, protekciju i javne kulturološke odluke sa vrha ničega, odnosno države.

Radaković pokušava da postavi par suštinskih pitanja na koja – zna on to i sam – nema odgovora. Osim slučajnih uzoraka koji kulturu ispravno doživljavaju u magličastom sfumato treptaju, niko pozvan niti želi niti može da da odgovora na pitanje da li “kultura cveta”! Sam Radakovićev poriv je jedan od onih iluzornih, ali relevantnih poduhvata koji ne pomažu, mada i ne “odmažu” ucvalom cvetanju kulture. U stvarnosnom trenutku kada je kultura resor za karijerističke podele po redu izlaska na scenu, kada je kultura nagradjivačka bina, kada su urednici arbitralnih kulturnih rubrika majstori sopstvenog sumnjivog ukusa i majstorice umora – ovaj je film melem za oštećeno tkivo kulturnih opekotina trećeg stepena. Ironijsko cvetanje kulture u Radakovićevoj interpretaciji ove fenomenologije sučeljava se sa njenom medijskom i prezentativnom ništavnošću. Iako u autorovom delu nema anarhističkih tonova, ono je, na radost ove potpisnice, kontra-revolucija, osnosno KONTRAREVOLVERACIJA postojećeg stanja duhova i ništavnog etabliranog tela koje bi da nas robotizira u mračne tunele bez kraja i bezdušne auto -rute bez kuća i okućnica. Rečju, kultura nema više poslenike, već samo posrednike. Radaković je to provalio.

Olga Stojanović rođena je pedesetih u Beogradu. Diplomirala filozofiju, kolumnistkinja je, pisac, performerka, egzibicionistkinja, zavodnica, majka, baba. Prijavila se na kasting za glavnu ulogu u filmu "Profuralo sa vihorom".