Autor: Aleksandar Nikolić/Blic
Koliko vam znači ovaj predstojeći nastup u Beogradu i šta publika može da očekuje od Novih fosila?
- Sa sobom u Beograd nosimo novu pesmu „Ti si čudo“. Ona najavljuje album koji trenutno snimamo. Višeglasije, nežne balade, sve će se to naći na našem novom albumu. Sava centar nam je nekada bio kao druga kuća i neke od najvažnijih konerata u karijeri Novi fosili su odsvirali baš pred beogradskom publikom. Prošle godine smo u Areni videli čitave porodice kako se zabavljaju uz našu muziku. To znači da su u tom celom punoletstvu odsustva iz Beograda neki klinci prihvatili navike svojih starijih ukućana. Sada im spremamo odličnu žurku. Dobre vibracije. Ništa nije bolje od momenta kada hiljade ljudi uglas peva nešto što je izašlo iz moje duše. Znam koliko nas ljudi vole u Beogradu i jedva čekam da tu emociju podelimo 17. novembra.
Menjali ste vokale u grupi. Koliko mislite da je to uticalo na promenu komunikacije Novih fosila s publikom?
- Menjali smo samo glavni ženski vokal. Nismo menjali postavu grupe, niti našu muzičku ideju. Višeglasno pevanje je bilo i ostalo naš zaštitni znak, po kojem nas publika prepoznaje. U Novim fosilima svi pevaju, i to je naš veliki kvalitet na sceni. Đurđica je otišla u solističku karijeru, a Sanja je svojim šarmom i mladošću osvežila grupu. Prva ploča posle te zamene „Poslije svega“ je pisana za Đurđu, ali je Sanja morala da prilagodi svoj glas zahtevnim melodijama. Publika je vrlo brzo prepoznala Sanju kao pevačicu Novih fosila i, na sreću, uživamo sve do danas.
Do sada ste napisali skoro dve hiljade pesama, kompozicija. Gde pronalazite toliku inspiraciju za pisanje pesama?
- Izgleda da znam dobro da slušam i gledam. A i mene život nije mazio, bio je dosta buran i prolazio sam i sunčane i kišne dane i snegove, i svašta... Nisu to samo pesme, tu je mnogo filmske muzike i drugih stvari. Tih 1.800 brojeva je oko 70 sati, to je skoro tri dana... to je puno, ali nije ništa naspram Đorđa Novkovića, koji je do smrti imao tri i po hiljade pesama. On je još vredniji od mene, ali sam ja mnogo više putovao. Još na stari način komuniciram s ljudima, kao da ne sviram ja, nego oni. Menjamo uloge. Slušam govorni jezik koji se promenio, neke nove fraze.
Pratite li današnju pop scenu, mlade nade? Čiji vam se rad dopada?
- Ima ih dosta, pogotovo muških. Imamo u Hrvatskoj Tonija (Cetinski), Gibu (Džibonija), Massima... To su momci koji muzički gospodare scenom. U Srbiji sam čuo Sergeja Ćetkovića i cenim njegov vokal. Joksimović je popularan, ali njegova muzika vuče na folk. To se ljudima sviđa.
Fan klub u Beogradu
- Kakve mi obožavaoce u Beogradu imamo, to je za ponos i diku svakome. Sve ove godine koje nismo dolazili u Srbiji oni su u Beogradu organizovali žurke s našom muzikom i zabavljali se kao da smo tu. E pa sada se dogovaramo da stvarno samo za njih budemo tu pre ili posle koncerta. To nije klasičan klub obožavalaca koji se bavi trivijama iz našeg života, već su to ljudi koji štite muziku „Novih fosila“ od zaborava, mržnje, negativnih vibracija. Ako ništa drugo, samo zbog njih je bilo vredno što sam život posvetio muzici.
Нема коментара:
Постави коментар