Skupština grada Beograda odlučila je na sednici održanoj 11. novembra da plato ispred Ustanove kulture „Palilula“ bude nazvan po preminulom muzičaru Nenadu Raduloviću, poznatom kao Neša Leptir
Izvor: B92
Tako će posle Platoa Milana Mladenovića Beograd dobiti još jedan plato posvećen rok muzičaru, i to na uglu ulica Mitropolita Petra i Dragoslava Srejovića. Nenad Radulović rođen je 1959. godine. Grupu Poslednja igra leptira osnovao je početkom 1980. godine.
Posle pobede na Paliluskoj olimpijadi kulture 1981. godine popularnost grupe počela je da raste i formirana je stalna postava grupe u kojoj su pored Radulovića bili: Draško Janković (gitara), Zorica Đermanov (vokali), Olivera Perić (violina), Sašo Bogojevski (bas), Dragan Todorović (bubnjevi), Dušan Hristić (klavijature) i Dragomir Bulić (sax).
Debi album „Napokon ploča“ objavili su za RTV Ljubljana 11. oktobra 1982. godine u produkciji Ljubomira Ninkovića. Sa albuma se odmah izdvajaju hitovi „Nataša“ i „Vrati se“, ali i pesme „Dolazim za 7,9,13... minuta“ i „Svemirska bajka“. Godinu dana kasnije objavljuju album „Ponovo ploča & druge priče“, a zatim su usledela ostvarenja „Opet ploča - Srce od meda“, „Grudi moje balkanske“ i „Zajedno smo piškili u pesku“, nakon čega se bend raspada.
Radulović je potom snimio solo album, parodiju na novokomponovanu muziku, pod nazivom „Niko nema što pitom imade“. Rad na sledećem albumu prekinuo je nakon snimanja samo jedne pesme „Modra bajka“, zbog bolesti.
„Nataša“, „Jeleni umiru sami“, „Vrati se“, „Grudi balkanske“, „Dečko ajde oladi“, samo su neke od pesama Poslednje igre leptira koje su ostavile veliki trag u jugoslovenskoj muzici i ostale slušane sve do danas.
Oni koji su ga poznavali kažu da je od malena pokazivao smisao za humor, što je potvrđeno i kroz rad grupe i u Indeksovom radio pozorištu. Preminuo je 12. februara 1990. godine od teške bolesti. Inicijativa za obeležavanje Platoa Nenada Radulovića potekla je od građana i opštine Palilula.
Izvor: B92
Tako će posle Platoa Milana Mladenovića Beograd dobiti još jedan plato posvećen rok muzičaru, i to na uglu ulica Mitropolita Petra i Dragoslava Srejovića. Nenad Radulović rođen je 1959. godine. Grupu Poslednja igra leptira osnovao je početkom 1980. godine.
Posle pobede na Paliluskoj olimpijadi kulture 1981. godine popularnost grupe počela je da raste i formirana je stalna postava grupe u kojoj su pored Radulovića bili: Draško Janković (gitara), Zorica Đermanov (vokali), Olivera Perić (violina), Sašo Bogojevski (bas), Dragan Todorović (bubnjevi), Dušan Hristić (klavijature) i Dragomir Bulić (sax).
Debi album „Napokon ploča“ objavili su za RTV Ljubljana 11. oktobra 1982. godine u produkciji Ljubomira Ninkovića. Sa albuma se odmah izdvajaju hitovi „Nataša“ i „Vrati se“, ali i pesme „Dolazim za 7,9,13... minuta“ i „Svemirska bajka“. Godinu dana kasnije objavljuju album „Ponovo ploča & druge priče“, a zatim su usledela ostvarenja „Opet ploča - Srce od meda“, „Grudi moje balkanske“ i „Zajedno smo piškili u pesku“, nakon čega se bend raspada.
Radulović je potom snimio solo album, parodiju na novokomponovanu muziku, pod nazivom „Niko nema što pitom imade“. Rad na sledećem albumu prekinuo je nakon snimanja samo jedne pesme „Modra bajka“, zbog bolesti.
„Nataša“, „Jeleni umiru sami“, „Vrati se“, „Grudi balkanske“, „Dečko ajde oladi“, samo su neke od pesama Poslednje igre leptira koje su ostavile veliki trag u jugoslovenskoj muzici i ostale slušane sve do danas.
Oni koji su ga poznavali kažu da je od malena pokazivao smisao za humor, što je potvrđeno i kroz rad grupe i u Indeksovom radio pozorištu. Preminuo je 12. februara 1990. godine od teške bolesti. Inicijativa za obeležavanje Platoa Nenada Radulovića potekla je od građana i opštine Palilula.
Нема коментара:
Постави коментар