Električni Orgazam: Intervju + spot "Blizu sunca" u paketu!

Električni orgazam se početkom septembra poslije osam godina vratio novim albumom "To što vidiš to i jeste", najboljim uratkom rekao bih u najmanju ruku još od "Zašto da ne?" (1994). U trenutku kada proslavljaju 30 godina postojanja Beograđani nikad nisu bili dalje od svojih novovalnih početaka, ponudivši rasvirano-gruvajući album, koji uz sjajni živi "Braćo i sestre" spada zvučno u njihova najmoćnija izdanja. Najbitnije, Električni orgazam napunivši 30 godina zvuči snažno i poletno, tako da se ponekad čini da slušate nešto potpuno novo, neki novi početak...
Izvor: Aleksandar Arežina

Ne dajte da vas zavara, iako prilično raspoloženo odsvirana, ipak pravocrtna rok stvar "Nemaš nikom ništa da daš", koja je poslužila za prvi singl/spot i kao otvaranje novog CD albuma Električnog orgazma "To što vidiš to i jeste". U preostalih šest pjesama Električni orgazam slobodno, raspojasano i smjelo vrluda kroz područja kojima do sada nije hodio ili ih se u prethodna tri desetljeća tek znao očesati. Već "Noć te zove" je moguće najveći hit albuma, sa nosećim refrenom položenim na bogate klavijature i sjajan vez gitariste Branislava Petrovića-Banane, prisutan i na ostatku albuma. Sedmominutnog trajanja (druga najduža stvar albuma) "Bliži suncu" me podsjeća na neke stvari sa "Zašto da ne?", koje su mi u pristupu blago vukle na prog rok i sedamdesete. "Ti to možeš" je lagani pop sa sve violinama (!) i pratećim glasovima koji uzdišu potvrdno "aaahaa". Da i to je Orgazam! Stonsična "Pokaži mi" zvuči vrlo fankoidno i plesno, sa sve sjajnom usnom harmonikom. Najduža je "Nikad ne znam", koja trajanjem i ponavljanjem mene u temelju vuče na diskoidni "Fodderstompf" Pablik imidž limitida (Public Image Limited), ali ni izbliza nije toliko ogoljena, već prikazuje Elorg u svirački možda najuzbudljivijem izdanju na "To što vidiš to i jeste" ("This Is What You Want, That Is What You Get", "That What Is Not"?). Kraj pripada "Vrati se" sa još jednim odličnim refrenom, i standardno gruvajućom ritam sekcijom basiste Zorana Radomirovića-Švabe i bubnjara Pačeta.



Albumom "To što vidiš to i jeste" Električni orgazam se vratio petočlanoj postavi dve gitare/klavijature/bas/bubanj, posljednji put prisutnoj na albumu "Kako bubanj kaže" (1984). Vezivna nit dva albuma je i povratnik klavijaturista Ljubomir Đukić-Ljuba, koji baš kao i u starim danima skoro ravnopravno dijeli glasovne dužnosti sa kasnije u tom poslu neprikosnovenim Srđanom Gojkovićem-Giletom. Ritam gitarista se odrekao čina vođe Električnog orgazma i na polju pisanja pjesama, podjelivši zasluge za muziku sa Bananom i Ljubom, zadržavši samo vlasništvo nad stihovima. Album "To što vidiš to i jeste" pojavio se zvanično 3. septembra kao izdanje Doma omladine Beograda (DOB), uz isključivu prodaju CD-a prva dva mjeseca uz paket Telekoma Srbija.

Beogradska promocija održana je polovinom septembra u omanjoj starinskoj krčmi "Drvo javorovo" iznad Slavije, gdje se stvorila poprilična gužva unutra i u pripadajućoj bašti. Urednik programa DOB-a Dragan Ambrozić na početku je ispričao duhovitu zgodu kako mu je nekoliko dana ranije pri gostovanju u Beogradu nekad pjevač kultne pank skupine Ded Kenediz (Dead Kennedys) Dželo Bijafra (Jello Biafra) povjerio da zna dve riječi na srpskom: "Električni orgazam" i "Disciplina kičme".

"Rekao sam mu da su to zapravo četiri reči, ali mi on je odgovorio da su to za njega samo dve reči", rekao je Ambrozić.

Na novi album se čekalo dugo (još od "Harmonajzera" 2002.), a Gile je objasnio da se u studiju Električnog orgazma zapravo radilo od početka 2006. do početka 2009. godine, i da za kvalitet zvuka najveću zaslugu ima producent Vojislav Aralica (Bajaga i instruktori, Vrelo, Van Gog...).

"Aralica je fantastičan posao uradio na albumu. Ovo je prvi album od 'Paket aranžmana' (1981) na čijem remiksu nisam bio prisutan. Ovaj album je prvi adekvatno produciran u karijeri Električnog orgazma. Ovo što je Voja uradio prevazišlo je moja očekivanja", hvalio je Gile.

Električni orgazam namjerava na proljeće na turneju, a Gile je otkrio da bi željeli nastupiti u Beogradu na nekom otvorenom prostoru slično stadionu Tašmajdan. Drugo izdanje albuma "To što vidiš to i jeste" trebalo bi se pojaviti u novembru, a Gile je otkrio da postoji "još pet snimljenih pesama u raznom stepenu završenosti". Naravno, moram se pohvaliti da sam od novinara jedini postavljao te večeri pitanja i da je posljednje bilo, otprilike, nije li ovim albumom Električni orgazam krenuo lagano putem progresivnih rok sastava? Ljuba se odmah počeo smijat, dok Gile pitanje nije shvatio toliko duhovito već je rekao nikako ne, ako sam mislio na bendove poput Dženesis (Genesis). Završio je odsječno: "Prog rok nas ne zanima!" Ljuba se i dalje cerio.

Poslije konferencije, krenuh u lov na sagovornike. Gile se izgubio u svjetini, nakon što sam ga uhvatio samo na pola sekunde da mi potpiše disk, što baš i nije uspijelo, jer omot nije htio primiti pinkalo. Više sreće sam imao sa Ljubom, kome je popustila pažnja, vjerovatno zbog piva koje je čvrsto stezao u ruci. Klavijaturista je sa zanimanjem posmatrao kako masa guta Gojkovića, vjerovatno sretan što su na njega zaboravili. Posvetivši pažnju pivu, Ljuba se neoprezno zadržao više od pet sekundi na jednom mjestu i to na čistini. Iznenađeno se našao oči u oči sa mnom.

"Imaš pet minuta?", hladnokrvno upitah. "Mora li?", molećivo mi odvrati. "Mora. Samo pet minuta. Ne duže", bio sam nemilosrdan. Ko mu kriv kad je neoprezan.

- Rek'o bih da je ovo jedan od najbolje snimljenih albuma Električnog orgazma. Jednostavno ZVUČI. Je l' se to slučajno desilo ili niste izlazili iz studija dok niste postigli to što ste htjeli?

Ljuba: Može se reći tako. Lepo ti je Gile sam rekao. Ušao je novi čovek Voja Aralica. Otprilike znao je šta mi hoćemo, a nije bio ranije na našim snimanjima, i napravio je najbolje šta je mogao.

- Ušli ste u studio bez jasne zamisli šta hoćete i onda ste svirali...
Ljuba: Ušli smo nas trojica, Gile, Banana i ja još 2005. na 2006. godinu i krenuli da džemujemo. Iz tih džemova je nastao album, zapravo prvi zapisi. Onda smo se konstantno vraćali na te zapise. U međuvremenu radili smo turneje, što je u neku ruku bilo dobro, jer kad god bi se vratili na ovaj isti materijal znali smo da je to - to! Tako da je to neka razvojna priča albuma, i trajalo je nekoliko godina.

- Je l' ipak bilo neophodno da prođe baš toliko vremena?

Ljuba: Nije, nije...ali kažem ti, tako se desilo. Nije da smo imali samo snimanje albuma, nego i turneje, srpske i eks Ju. To isto ne možeš da odbiješ. Kad god se desi turneja onda si "on the road", tako da... ali je bilo dobro, jer smo prvi put imali naš studio. Znači određivali smo rad na albumu. Radili smo kad smo hteli, šta smo hteli i u koje vreme smo hteli. I to je razlika između ovog i ranijih albuma, kad su morali momci u nekom određenom vremenskom periodu da uđu u studio i snime album.

- To može biti dvosjekli mač. Možeš se opustiti dovoljno, ali i previše...
Ljuba (iznenađeno): Čuo si novi album? Misliš da je suviše opušten ili da je sasvim korektan?
- Jedan od najbolje zvučno upakovanih albuma Elorga!

Ljuba (vedro): Strašno mi je drago da si to rekao, i još ako bi se složio da je jedan od najboljih u kompozitorskom fazonu onda smo na istom talasu.

- Ti si i glasovno došao do izražaja. Je l' to planski tako ili se desilo?

Ljuba: Sve je spontano! Ništa zapravo nije dirigovano. Najspontanije smo se izražavali muzički, pošto to je jedino što radimo...

- Rekao bih da album ne lični na šta što je Elektricni orgazam do sada uradio...
Ljuba: Drago mi je zbog toga!

- ...ali ako bih povukao neke uporednice, najsličniji je "Kako bubanj kaže", a to je posljednji album koji si ti uradio 1984. godine.

Ljuba: Eto, nastavljamo priču i to je to.

- Ima tu neku fank crtu, a i tada su stvari isto bile poduže...
Ljuba: Fank je tu, čuje se i taj neki "Njujork influens". Ja sam ipak proveo nekih 15 godina u Njujorku i neminovno je da se čuje na albumu. Bar ga ja čujem. Nadam se da će i ostali. New York sound u Beogradu, ha ha ha.

- Prvi singl je dosta netipičan za ostatak albuma, gdje skoro da idete ka progresivnom roku, a i sastav je rasviran kao nikada do sada.
Ljuba: Pa kažem ti, sve je spontano, bez planova, pravila ikakvih. U tom trenutku smo imali samo jednu rokenrol stvar, ovo sve ostalo je kao što jeste, ha ha ha!
- Može li se album gledati kao početak novog poglavlja Električnog orgazma?

Ljuba: Neke stvari dolaze sa godinama. Ovakav album nismo mogli da napravimo pre 15 godina. Ovo je zrelost. Bi se složio sa mnom?

- Da. Ima gruv.
Ljuba: Ima gruv. To je u stvari bila poenta! Da zadržimo gruv i to nam je naš improvizovani studio i omogućio, jer da smo imali u nekom slučaju određeno vreme, mislim da nismo mogli da izvučemo ovo, tako da smo blagosloveni da možemo da radim tako.

- Kako će zvučati uživo nove stvari? Kao na albumu?
Ljuba: To ćemo tek videti. Tek smo krenuli da ih polako vadimo i sviramo. Videćemo. Gile je rekao najverovatnije turneja od proleća, da bi imali vremena da sve to lepo spakujemo.
- Imaš li neke osjećaj kako će Elorg u narednih deset godina?
Ljuba: Lično ne volim da pravim planove. Može za večeras, eventualno za sutra ujutro! Sledećih deset godina ako potraje - fantastično! Ali lično nemam planove. To je moja životna filozofija. Možda bi ti Gile rekao da sledećih deset godina će biti to i to. Lično ne mogu da projektujem sebe u budućem vremenu. Trudim se da ostanem u sadašnjem trenutku. Pijem pivo i pričamo, ha ha ha.
- Kako su ti se dopali pojedini albumi snimljeni dok nisi bio u postavi?

Ljuba: Nisam živeo u Srbiji tako da nisam bio nešto emotivno vezan za bend. Mi smo i dalje ostali prijatelji, sa Giletom redovno. Ali nisam bio deo tog vremena u Beogradu i nisam vezan za te albume koje su radili bez mene. Sviramo neke stvari sa "Distorzije" i ne mnogo još. Uglavnom stvari koje mi leže i celom bendu. Nema nekog forsiranja. Najvažnije je, i to je generalan osećaj, da u ovim godinama se trudimo da maksimalno uživamo u ovome što radimo. Tako da nema silovanja. Kapiraš? Stvari koje mi se ne rade iz tog njihovog perioda, ja ne mogu da odsviram i jasno im kažem.

- Rek'o bih da tvojim ponovnim dolaskom ovo više nije samo Giletov bend, već više kao onda kad si otišao 1984. godine.

Ljuba: Ne mogu stvari da se vrate unazad. Sad smo u godinama sa iskustvom. Nastavljamo od neke druge tačke, ne od 1984.