26.02.2009.

Vlada Divljan: Neće biti okupljanja Idola


Vlada Divljan pred svoj prvi koncert povodom 8. marta, u Domu omladine Beograda, u intervjuu Long Play-u otkriva zašto zna biti ironičan prema Danu žena, zašto neće biti jubilarnog okupljanja Idola i zašto je trenutno "zamrzao" rad na novom solo albumu radnog naziva "Esperanto"

Glavni autor kultnog beogradskog novotalasnog sastava Idoli, Divljan u pratnji svoje Nevladine organizacije priprema se da Beograđankama (ali i Beograđanima) priušti jedinstven koncert za 8. mart u Domu omladine. "Sestre i braćo dođite na koncert jer nikad ne znate šta vas na koncertu čeka, a 8. mart ne treba propustiti, već smo ga dovoljno dugo zapostavljali", poručuje autor bezvremenih ljubavnih klasika kao što su "Malena", "Nebeska tema", "Ona to zna", "Rusija" ili "Sve laži sveta".

Long Play: Prvi put u karijeri sviraš koncert za 8. mart? Je l' ti to prija. Da li si pobornik proslave Dana žena?


Divljan: Sada mi to paše. Pre 10-20 godina bi mi bilo verovatno smešno, ali uvek je 8. mart zgodan za oba pristupa, i onaj iskreni i onaj malo ironični. U ono doba kada se 8. mart slavio, zapamtio sam ga kao prilično veseo dan, osim što mi je 1968. godine jedan drugar slučajno sasuo staklo u oči i završio sam u očnoj klinici deset dana. Elem, bilo je puno lepih i sretnih 8. martova, bilo je lepo vreme, donosile su se ljubičice i visibabe učiteljicama, tako da postoji to neko sećanje, a onda malo kasnije i taj odnos sa sa distancom i ironijom. Jer smešno je kad odabreš jedan dan godišnje da se posvetiš lepšem polu. Ali opet bolje ikad nego nikad. Bolje jednom nego nijednom. Eto prilike da odsviramo koncert i da se malo našalimo.

Long Play: Nekim ženama je danas 8. mart ipak preko potreban jer se dosta njih oseća kao u tvojoj pesmi "Ona radi u rudniku"?

Divljan: Nekad davno kad je ta pesma izašla 1988. godine onda su mi se žene žalile. Jedna u banci mi je rekla: 'kao da si o meni pisao pesmu'. A sada je mislim to još drastičnije. Tako da, pevaćemo tu pesmu na koncertu.

Long Play: To dakle ipak neće biti običan koncert, već će biti dosta tog osmomartovskog ugođaja?

Divljan: Zavisi kako nas ponese atmosfera. Biće s jedne strane normalan koncert, a s druge strane proširen nekim pesmama koje obično ne izvodim, možda par kavera. Biće dosta pripadnika drugog pola koji ne nazivamo lepšim. Izvešćemo dosta stvari i za njih.

Long Play: Možda i neke ljubavne stvari koje dosta dugo nisi svirao ili ne baš često?

Divljan: Da, verovatno. Ostavljam to za dati momenat. Trudićemo se da napravimo dobar koncert.

Long Play: Da li to znači da uglavnom ne planiraš repertoar uoči svakog koncerta?

Divljan: Uglavnom planiram, ali nekad zavisi od koncerta. Nekad ga ostavim manje ili više podložnog promenama. Poslednji put smo svirali u Beogradu na šlepu Povetarac u septembru. Na pola prve pesme mi se učini da ljudi nisu isključili muziku, mislio sam da nešto izlazi iz zvučnika. U stvari je to bio neki splav u blizini. To me nagnalo da promenim čitav koncept, da počnemo da sviramo nešto žešće, da 'ubijemo' taj splav.

Long Play: Kakvu publiku očekuješ u Domu omladine?

Divljan: Devojke, žene, majke, sestre, tetke i poneku baku. I muškarce naravno. Za muškarce je to idealna prilika da izvedu te žene i ubiju dve muve jednim udarcem, šta god to značilo.



Long Play: Meni je zanimljivo da ste sa pod imenom Dečaci imali javno objavljenu fotografiju za 8. mart sa porukom "Dečaci emancipuju žene".

Divljan: To je bila ideja (fotografa) Dragana Papića pred nastanak Idola. Na početku 1980. godine bilo je nekoliko akcija sa ženama. Jedna je bila da posetimo jednu nepoznatu bolesnicu. U bolnici smo joj doneli pomorandže, a druga je bila ta 'emancipacija žena'.

Long Play: Za to se i danas zalažeš?

Divljan: Što da ne? Zalažem se za ljudska prava. Svakako, to se tiče svih nas. Umeju žene i bez mene to da rade, ali uvek je dobro o tome pričati, pogotovo na brdovitom Balkanu.

Long Play: Da li si i dalje politički aktivan, da li si još u Liberalno-demokratskoj partiji?

Divljan: Nisam ja nikad bio u stranci, samo sam u datom momentu, a smatram to i dalje, mislio da je vrlo važno podržati to mišljenje, tu reč zdravog razuma. Ni u jednom momentu se nisam pokajao zbog toga, jer nemam ambicije da se bavim politikom, da postanem ministar, niti bilo kakav zvaničnik te vrste. Čovek lako može da se opeče jer kad se izjasniš za jednu opciju, druga te kod nas gleda malo mrko. Međutim, mogao sam sebi to da dozvolim, a mnogi ljudi ne smeju to da rade zato što su vezani pozicijama za vladajuće partije za kase i za budžete. Dosta davno sam otišao iz zemlje a i dalje sam tu i dalje radim, tu su mi porodica, prijatelji, bend, radim koncerte i filmove. Ima puno stvari ovde za koje se čovek treba boriti.

Long Play: Vidiš za to nisam znao. Kad sam te video u kampanji LDP-a mislio sam da si član stranke. Ne misliš da onda postoji opasnost da su ljudi shvatili sada da si stalno politički angažovan?

Divljan: Postoji ta opasnost apsolutno, ali od mene zavisi kako će se to odvijati, da li će me ljudi shvatiti...ali bitno je da se taj glas čuje i da se što bolje čuje. Pa nek' izabre ko šta voli.
Long Play: Tvoje bivše kolege iz Idola Srđan Šaper i Nebojša Krstić su takođe politički angažovani.

Divljan: Ne može se to porediti: 'oni su takođe politički angažovani'! Oni se bave politikom najdirektnije. Oni su na neki način vlast. Ja dajem podršku svojom muzikom i pojavom i ne može se to ni na koji način porediti.

Long Play: Iduće godine je 30. godišnjica osnivanja Idola. Planiraš li možda da odradite neko okupljenje ili možda nešto simbolično?

Divljan: Ne. Ne vidim svrhu toga. Prvo, to bi bilo gotovo nemoguće, samo od obezbeđenja, gde bismo mogli da sviramo? Šalim se. Već dugo nismo u kontaktu. OK je što se mene lično tiče, nema tu nikakave zle krvi. Desilo se nešto, ima puno stvari u kojima nam se mišljenja razlikuju, izrasli smo u druge ljudi, suviše smo otišli u drugim pravcima...Na kraju krajeva, njih dvojica i nisu muzičari. Da jesu, sigurno bi tu bilo više razloga (za okupljanje). Ne kažem to kao nešto loše, jednostavno je tako. No ko zna šta još može da se desi?

Long Play: Prošle godine je bilo nekih tvojih najava novog albuma radnog naziva "Esperanto". Šta se tu dešava?

Divljan: Ništa pravo da ti kažem. Stoji trenutno 'zamrznut'. Počeo sam da ga radim, a onda sam radio jedan dokumentarac, pa drugi, i sad sam završio muziku za film 'Čekaj me ja sigurno neću doći" Miće Momčilovića. Praktično čim završim koncert u Domu omladine i još par zakazanih, baciću se na taj album, da vidim dokle sam došao. Malo mi je problem što puno izbacujem instrumentalne muzike i moj je kreativni nagon ispunjen. Nemam baš ni mnogo vremena za sve ovo, ali osećam sve veću potrebu.

Long Play: Sloviš kao jedan od najboljih srpskih pop autora, to su mnogi rekli, a s druge strane tvoj samostalni diskografski učinak nije baš bio toliki. Od "Tajnog života A.P. Šandorova" do "Svih laži sveta" se čekalo 12-13 godina...

Divljan: Izbacio sam insturmentalnu ploču 'Die Tonzentrale' 2003. godine. To me sada zanima. Pisao sam pesme u ono doba kada sam imao više razloga i više mi se radilo. Mnogo sam više želeo da budem pop ili rok zvezda, čitava priča me mnogo više privlačila. Sada me ovo drugo više privlači. Imam malu decu i sve ostalo sto se dešavalo me odvelo u drugom pravcu. Recimo 'Sve laži sveta' je ploča koja bi u normalnim uslovima izlašla 1992-93. godine. Bila bi slična ploča, većinu pesama sam već tada imao. Odlazak u Australiju me potpuno usmerio u drugom pravcu, što sam i priželjkivao. Filmska muzika me zanimala i tamo sam imao priliku da se tome posvetim. To me svakako prekinulo u pisanju pesama. Drugačije je, promene se uslovi, sredina...Nisam nikada imao neku posebnu inspiraciju da pišem na engleskom iako sam ga relativno dobro znao i onda to gurneš u neki drugi plan. Što ređe radiš neke stvari, ređe ti se rade. Sada se nekako lakše izrazavam instrumentalno. To ne znači da se relativno skoro neće nešto pojaviti, ali ostavljam sebi slobodu da radim šta mi padne na pamet, a ne šta bi ostali ljudi hteli da čuju.

Long Play: Dešava ti se da čest o slušaš svoje stare ploče ili to uopšte ne radiš?

Divljan: Ja sam prilično neuredan čovek nemam nijedan svoj CD. Sve teme koje sam radio su mi razbacane po kontinentima. Imam i dalje u Australiji neke stvari koje mi stoje...Ponekad poslušam nešto kao prošle, pretprošle godine kada je Kroacija rekords izdao "Sabrana dela Idola", pa sam onda prešlusavao to da čujem kako je remasterizovano.
Long Play: I kako ti se čine rani radovi?

Divljan: Kako kad. Zavisi kako sam raspoložen. Nekad me nervira neka greška. Što sam onda onaj falš otpevao?

Long Play: Na šta si najviše ponosan?

Divljan: Što sam živ! Verovatno ipak na 'Odbranu i poslednje dane', mada i mini LP mi je draga ploča... Najmanje sam ponosan na 'Čokoladu', pošto je najviše izmakla kontroli i postala premekana. 'Toncentrala' mi je draga ploča, to sam napravio super!

Long Play: Postoji li arhiva nekih neobjavljenih snimaka Idola?

Divljan: Ja sam neuredan, imao sam gomilu, i najviše mi je žao što sam imao snimke muzike za film Šest dana juna', još pola sata sigurno nekih zanimljivih tema, a to sam uspeo da zagubim seleći se s jednog kontinenta na drugi. Bilo je još nekih snimaka ali što se tiče Idola nema tu nešto Bog zna šta...

Long Play: Negde sam pročitao da je "Čokolada" trebalo da bude dvostruki album...

Divljan: Trebala je biti dvostruki mini LP, jer bi bitno bolje zvučao nego jedna LP ploča. Mini LP je velika ploča snimana na 45 (obrtaja) i bio je dublji zapis i jednostavno je ploča zvučala ubedljivije. Hteli smo to kao neki marketinški štos i trebalo je da se zove 'U gradu bez sna'...

Long Play: Pesma "Vetar i zastave" sa tog albuma zapravo mi zvuči kao neki ostatak sa "Odbrane..."

Divljan: Ne, to je moja pesma u kojoj se Šaper nadovezao. Nastala je na probi (za album 'Čokolada').

Long Play: "Više nisam tu" sa tvog samostalnog albuma "Tajni život..." opet jako zvuči "idolski".

Divljan: Da, ali je nastala posle Idola. To je jedna pesma kojom recimo nisam zadovoljan. Ta me pesma iritira, nisam srećna njom, jer kada sam je napisao nisam bio zaljubljen, a trudio sam se da se zaljubim. Imam problem da volim da radim po narudžbini za film itd, ali sam sa sobom ne radim po zadatku. I zato kad probam da radim to mi je nekako ono...To je jedna od pesama koja mi je nekako neuverljiva. Znam šta sam hteo, ali nisam izgurao do kraja.

Long Play: Ne bih se složio.

Divljan: Dobro. Hvala, drago mi. Možda je onda i sviramo (u DOB-u).

Long Play: Prošle godine si nastupio na Povetarcu, nedavno u Zagrebu, imaš još neke svirke... To znači da ubrzavaš bar koncertnu karijeru.

Divljan: Da. Želim da sebe naložim zarad nove ploče jer ti treba toga malo više, publike i rokenrola, da bi sam sebe ubacio u tu čitavu priču. Osećam potrebu za nečim novim, a sa druge strane sam u poziciji da ako mi se dopadne album izdaću ga, ako ne neću. Makar ne izdao ništa sledećih pet godina. Mogu ja svake godine da izdajem ploču ali želim da izdam nešto do čega mi je stalo.

Long Play: Sad ti se bend zove Nevladina organizacija, umesto Old Stars. Zašto?

Divljan: Neko menja članove, a ja imena. Bitne su promene i dinamika. U momentu kad je otišao (Srđan Gojković) Gile iz benda jer se Električni orgazam aktivirao ozbiljnije, nekako bi bilo glupo da zadržim staro ime. Old Stars je dobrim delom zbog Gileta imao razoga da se tako zove, a opet NVO...To je zapravo (rok novinar) Dragan Kremer predložio, a nadovezao se na štosove našeg drugara, pokojnog nažalost, Branka Vukojevića, urednika Džuboksa, koji je vazda prevodio moje ime kao Wild Goverment. Sad smo došli do NVO jer poslednjih 10-15 i više godina su aktuelne NVO, uglavnom omražene u dobrom delu naroda. A i bend je takav da svako ima svoju priču van NVO, bilo da je neko u filharmoniji ili Zoni B.



Long Play: Planiraš li možda da se jednog dana ponovo vratiš za stalno u Beograd iz Beča?

Divljan: Nemam pojma. Ništa nije nemoguće. Jedino što mi deca tamo treba da krenu u srednju školu koja od petog osnovne. To je jedini problem. A opet s druge strane Beč je blizu, 600 kilometara nije tako mnogo, a ima jako mnogo naših ljudi. Zanimljiva atmosfera, svaki drugi čovek na ulici govori srpski ili BHS kako se to sad zove.

Нема коментара: