Zahvaljujući velikoj ekspanziji vrlo kvalitetnih pop rock albuma u prvih osam meseci 2008. godine odlučili smo, u protekle tri nedelje da, bez ikakvih pretenzija načinimo redosled pet najzanimljivijih albuma pristiglih sa teritorije Bosne & Hercegovine u protičućoj godini
Znamo da nije kalendarski kraj sezone, ali nam se učinilo da se već sada iskristalisala udarna petorka, pa k’o velimo – da se malo poigramo. I dobismo zbilja vrlo interesantan redosled. Bitka za prva dva mesta u anketi vodila se do poslednjeg trenutka, i u samom foto finišu, zadnjeg dana, za dlaku je prvi kroz cilj prošao bend Letu Štuke sa svojim friškim drugim albumom “Proteini i ugljikohidrati” ispred sjajnog i sveprisutnog buntovnog dub Dubioza Kolektiva i njihovog “Firma ilegal” remek dela. Treće i četvrto mesto podelili su, uz pristojan broj poena, sjajni Tuzlak Damir Avdić eponimnom pločom “Mrtvi su mrtvi” te moralni pobednik beogradske Evrovizije Laka i njegovo dugosvirajuće delo “Zec” Sa tek nešto skromnijim učinkom na peto mesto se plasirala grupa Skroz albumom “Regija”, što je tako|e vredan uspeh uzmemo li u obzir činjenicu da bar još pola tuceta vrlo kvalitetnih BiH albuma sezone ’08. nije ni bilo predloženo na ovoj listi. Skrećemo vam pažnju na našu novu anketu koja takođe, bez ikakvih dubljih razloga, vas poziva da svoj glas za najbolji ex YU bend sezone zabeležite čisto zabave radi.
Najbolji BiH album 2008. je... 1. Letu Štuke - Proteini i ugljikohidrati 2. Dubioza Kolektiv - Firma ilegal 3. Damir Avdic - Mrtvi su mrtvi 3. Laka - Zec 5. Skroz - Regija
Dosad je film prikazan na Motovun film festivalu i Liburnia film festivalu i, sudeći po prvim reakcijama i kritikama, publika bi trebala biti i više nego zadovoljna. Celi film koncipiran je tako da Igor obilazi hrvatske hip hopere koji ga uče svojim najboljim veštinama. Osim što je obuhvatio najvažnije protagoniste hrvatske hip hop scene kao što su Edo Maajka, Target, General Woo, Phat Phillie, Connect, Bolesna Braca, Renman, Elemental, Ugly leaders, TBF, Kolovrat je kroz film obuhvatio i grafite, brejkere i sve ostalo što čini hip hop kulturu. - Oduvijek sam htio biti pjevač, a kako ne znam pjevati, razmišljao sam što i kako i sjetio se da u hip hopu ne moraš znati pjevati. A kako mogu dosta brzo i razgovijetno pričati, i to dosta dugo da se ne umorim, tj. umore se oni koji me slušaju, shvatio sam da je hip hop, tj. rap ono što mi treba.No kako nisam imao pojma o repanju i tim stvarima, odlučio sam nešto naučiti prije toga, a kako bi me to koštalo što manje, odlučio sam se praviti da snimam film o hip hopu te iskoristiti naše hip hop zvijezde da mi pomognu u tome. Na kraju se ispostavilo da je čovjek koji je držao kameru i koji je trebao samo fejkati snimanje dok ja učim kako postati hiphoper, pravi snimatelj i on je to shvatio sve preozbiljno i zabilježio sve što se događalo. Eto tako je nastao i film, potpuno spontano, objašnjava u šali Igor Kolovrat. U pripremi je i posebno dopunjeno DVD izdanje koje će se u prodaji pojaviti nakon što film obiđe hrvatske bioskope.
U glazbenom i produkcijskom smislu Morso je među najjačim hrvatskimim bendovima ovog desetljeća, dovoljno je da samo površno preslušate njihov prvi album ”Izlog” i shvatit ćete zašto se ”hladno” može potpisati ovakva rečenica
Iako bi bilo idealno da se toj hvali može pridodati i kompletno autorsko sazrijevanje Morso ipak imaju jedan ”problemčić” - tekstove pjesama. Zahtjevnijim slušateljima mogu zasmetati konfuzna i pomalo nezgrapna rješenja tekstova, iako nema govora o tome da su im tekstovi automatski predodređeni za Recycle Bin. Možda bi ukupni dojam o ”Izlogu” bio upečatljiviji da su se više pozabavili lirskom stranom albuma koliko su se unijeli u svirački i produkcijski dio. No, kako se ne radi o nacionalnom natječaju na najbolji lirski uradak na temu ljubavnih jada mladih hrvata već o modernom pop albumu bez megalomanskih pretenzija, Morso ipak dobiva zeleno svjetlo ponajviše zahvaljujući brilijantnoj usviranosti i istančanom sluhu za još nešto čime se ovaj bend izdvaja od drugih domaćih žanrovskih takmaca - riječ je o vrhunskim aranžmanima pjesama. Primjetan utjecaj američkih britanaca The Killers i mračnijih njujorkških uzora (Interpol) u slučaju Morsa nije urodio dosadnim copy/paste albumom već žestokim ugrizom (morso - tal. ”ugriz”) kojim nisu polomili nejake mliječne zube već će, čini se, ostaviti vidljiv trag na tkivu domaće rock scene. Tu je na potezu i izdavač koji bi trebao dodatno izgurati stvar sa svojim promotivno-guračkim resursima. Morso slušatelja ustvari dobiva na isti način kao i svi današnji neo-rock i ”emo” bendovi - nabrijanom produkcijom, odličnim aranžmanima i zaraznim melodijama koje vriju pod naslagama uhu ugodnih gitarskih distorzija i ritmičkih poigravanja bubnja i basa. Uvjerljiva izvedba dvaju glavnih vokala, neobična kombinacija ženskih i muških dionica, unatoč navedenim tekstualnim manjkavostima svakako su zanimljiv primjer iščitavanja vlastitog materijala u studijskim i koncertnim okvirima. U potonjim ”živim” uvjetima Morso dokazano besprijekorno funkcionira kao kompaktna cjelina. ”Izlog” nije izdanje koji ima težinu ”presudnih” albuma za podneblje u kome je stvoren, ali to nije niti tako važno. Daleko je bitnije da je Rijeka dobila još jedan album koji je potpuno u skladu sa svjetskim trendovima i bend koji može dati puno više nego li smo to od njih očekivali dok fankijali pod imenom Tha B Inside.
Čuvena sarajevska kantautorka Jadranka Stojaković nakon dugogodišnje pauze održaće koncerte u Podgorici i Beogradu 2, odnosno 12. septembra (SKC)
- Na koncertima u Podgorici i Beogradu sviraću miks pesama, onih iz jugoslovenskih vremena, ali i onih nastalih u Japanu, i to na više jezika, rekla je Jadranka i uz osmeh dodala: - Dešavalo mi se na koncertima u Sarajevu da, usled dugogodišnjeg odsustva sa jugoslovenskih prostora i stalne upotrebe japanskog jezika, zaboravim tekst svojih starih pesama na našem jeziku, zbog čega je publika morala da mi priskače u pomoć. Jadranka Stojaković (58) počela je da nastupa kao izvođač u ranoj mladosti u Nemačkoj, da bi po povratku u zemlju 1971. počela da komponuje za "Kamerni teatar 55" a zatim i Radio-televiziju Sarajevo. Potom su usledili prvi kontakti sa našim diskografskim kućama, nastupi na domaćim festivalima i Evrosongu u Dablinu, saradnja sa grupom Bjelo Dugme (pesme "Ima neka tajna veza", "Čekala sam"), te objavljivanje svim Jugoslovenima poznatih hitova "Sve smo mogli mi" i "Što te nema", koji su nastali u saradnji sa Rajkom Dujmićem iz tada izuzetno popularne grupe Novi Fosili. Jedna od omiljenih Titovih pevačica, Jadranka je svirala na rođendanima pokojnog jugoslovenskog predsednika u Beogradu i nastupala na priredbama upriličenim tokom Titove posete Bugojnu i drugim bosanskim gradovima. Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine, za koje je i komponovala muziku, imale su presudan uticaj na karijeru ove maštovite i kreativne autorke. Uz druge jugoslovenske muzičare, ona je na velikoj hladnoći svakodnevno svirala uživo tokom dodele medalja, a kasete sa njenom muzikom deljene su gostima iz inostranstva. Jedan japanski novinar je tu traku odneo u svoju zemlju i predao je poznatoj diskografskoj kući "Tošiba-EMI". Japanski menadžeri su nakon prijema dodatnog demo materijala pozvali Jadranku da nastavi karijeru u njihovoj zemlji, što je ona i prihvatila 1988. godine, i to sa oduševljenjem jer su je od ranije privlačili filmovi režisera Akire Kurosave i tradicionalne japanske umetničke forme kao što su ukijoe slikarstvo i haiku pesme. Počeci Jadrankinog stvaralaštva u Japanu bili su izuzetno neobični, ali i teški: - Meni je u Japanu rečeno da su putevi za predstavljanje autora iz manjih i Japancima relativno nepoznatih zemalja ograničeni i da, pošto ja dolazim iz komunističke zemlje, ne preostaje ništa drugo nego da se promocija mojih pesama izvrši uz pomoć Komunističke partije Japana za koju tada nisam ni znala da postoji. Tako je Jadranka, koja je uspela da sklopi četvorogodišnji ugovor sa gigantom muzičke industrije "Tošiba-EMI", najpre nastupila na muzičkom festivalu u organizaciji Japanske komunističke partije.
Pripremajući albume za tu diskografsku kuću, međutim, Jadranka se suočila sa komercijalističkim zahtevima za upotrebom električnih instrumenata i prilagođavanjem svoje muzike tadašnjim trendovima koji su favorizovali pop i disko muziku uz veliku upotrebu mašina. Govoreći o razlozima razlaza sa kompanijom "Tošiba-EMI" Jadranka, koju krasi energija i dobar humor, je rekla: - Tošiba je htela je da od mene da napravi Ofra Hazu što je donekle i uspela, ali se ceo pristup završio neuspehom jer je (svetski poznata izraelska zvezda) Ofra tada bila živa. Početak rata u SFRJ i sukobi u Sarajevu dali su ideju japanskim diskografima da Jadranku predstave kao tragičnu muzu iz ratom razorene zemlje, ali je ona odbila ove pokušaje manipulacije jugoslovenskom nesrećom i odlučila se za manju, alternativnu diskografsku kuću, koja joj je dala slobodu da komponuje, i mogućnost da vrši kreativne eksperimente, kao što su obrade jugoslovenske etno i tradicionalne japanske muzike. Od tada, ona je održala više stotina koncerata u Japanu na kojima, osim na našem i japanskom jeziku, peva i na engleskom i italijanskom, te svira gitaru i saz. Jadranka Stojaković, koja je diplomirala na Likovnoj akademiji u Sarajevu i pohađala studije filozofije i psihologije, trenutno komponuje muziku za japanske televizije, naročito dokumentarni, istorijski i dramski program državne televizije NHK, te saradjuje sa više istaknutih japanskih muzičara i producenata kao što su Masakacu Takagi, Rjuići Sakamoto, Nacuki Kido i Miva Inaba. Jadrankine koncerte prate i video materijali koji, između ostalog sadrže i njena sopstvena likovna dela poput crteža, slika i kolaža. Ona je u Japanu održala više izložbi, a njena likovna dela našla su se na razglednicama velike japanske korporacije "Sumitomo" i međunarodnih nevladinih organizacija. Jadranka je u Japanu do sada objavila sedam albuma i pet singlova, a sa svojom japanskom grupom "Spejs Lab", osim na koncertima u ovoj dalekoistočnoj zemlji, nastupa i na festivalima i priredbama u Aziji, Evropi i SAD, gde pored svojih starih balada izvodi etno, ambijentalnu i alternativnu muziku. Osvrćući se na svoju dugu i bogatu muzičku karijeru, Jadranka Stojaković je u svom karakterističnom, humorističnom stilu rekla: - Ja sam 40 godina na estradi, a ta reč dolazi od glagola "stradati"." Na pitanje šta planira da radi u budućnosti, ona je izjavila: - Trudiću se da, kao i dosad, gradim most saradnje i predstavljam japansku kulturu na prostorima bivše Jugoslavije, te našu ovde, ali i da dovedem u Japan što više naših ljudi, mada je to teško sa obzirom na to da su japanski propisi i muzički standardi strogi. Jadranka Stojaković, pored muzičkog i likovnog, uz svoje ime upisala i vredan humanitaran rad za pomoć bosanskoj ratnoj siročadi svih nacionalnosti.
Legendarni otac punka Iggy Pop i njegovi The Stooges nastupiće s još nekoliko bendova na festivalu Jelen pivo u Beogradu, 5. septembra / rujna, ali će se krajem istog meseca vratiti još jednom na Balkan radi svojih solističkih koncerata
Kao što smo već objavili, 29. 9. sviraju u Ljubljani i 1. 10. u sarajevskoj Zetri, kada će promovisati svoj prošlogodišnji album "The Weirdness". Na oba koncerta će, kao predgrupa nastupiti Psihomodo pop. Još od osnivanja 1983. godine, Davor Gobac i njegov bend privlačili su pažnju i po svojim energičnim nastupima, recimo – u ovoj prilici – onakvima koji su stalna karakteristika Iggyjevih koncertnih manira. Uz to, i jedan i drugi su – Pop! Dakle, Iggy je bio jedan od uzora Davora Gopca, a on je otkrio: Pre nekoliko godina on nas je gledao i rekao da smo dobar bend. Valjda je zbog toga stigla pozivnica da se Psihomodo pop pobrine za najbolje moguće zagrevanje publike u Ljubljani i Sarajevu. Ne sumnjamo da neće...
Zahvaljujući velikoj ekspanziji vrlo kvalitetnih pop rock albuma u prvih osam meseci 2008. godine odlučili smo, u protekle tri nedelje da, bez ikakvih pretenzija načinimo redosled pet najzanimljivijih albuma pristiglih sa teritorije Bosne & Hercegovine u protičućoj godini
se do poslednjeg trenutka, i u samom foto finišu, zadnjeg dana, za dlaku je prvi kroz cilj prošao bend Letu Štuke sa svojim friškim drugim albumom “Proteini i ugljikohidrati” ispred sjajnog i sveprisutnog buntovnog dub Dubioza Kolektiva i njihovog “Firma ilegal” remek dela.
