Proteklog vikenda novosadska publika imala je priliku da uživo oseti magiju verovatno najpoznatijeg džez orkestra na svetu u liku holandske grupe Rosenberg trio. Tim događajem je ovdašnja koncertna scena dobila na ozbiljnosti, uvrstivši Novi Sad, kako i dolikuje, u red velikih muzičkih prestonica. Rosenberg trio čine dva rođena brata, Noni i Nuhe, kojima se pridružio sestrić Stočelo, zvanični naslednik džez legende Đanga Rajnharta. Đangova sestra Karmen svojevremeno je gotovo zaplakala slušajući ih kako sviraju kompoziciju njenog brata. Rosenberg trio je nastupao širom sveta, sarađujući s čuvenim muzičarima kao što su Stefan Gralepi, Jan Akerman, Širli Besi i drugi, međutim, zauvek će pamtiti svoj prvi susret s čuvenim tenorom Lučanom Pavarotijem– Devedesetih godina imali smo zakazan nastup s umetnikom za kojeg su nam
rekli da je jedan od najboljih operskih pevača. Sreli smo se na dan koncerta, odradili nastup, a kada smo završili, nas trojica smo, onako, između sebe prokomentarisali da debeljko i ne peva tako loše. Nismo pojma imali ko je taj čovek. Tek kasnije smo saznali da se preziva Pavaroti. Jednostavno, ta vrsta muzike je za nas potpuna nepoznanica – bio je iskren Stočelo iliti majstor solo gitare, na početku razgovora za naš list.* Kakav je bio osećaj sarađivati s najvećim umetnicima današnjice?
– Znate, ne postoji tu neka velika misterija. Treba biti iskren i priznati da smo većinu nastupa s ostalim umetnicima imali usled jedne banalne činjenice. Naime, prilikom dolaska u Holandiju mnogi su se odlučivali na saradnju s nama jer, jednostavno, nije bilo nikog drugog. Veoma smo popularni u svojoj zemlji, tako da su ostali umetnici, hteli ne hteli, morali čuti za nas. Naravno da nam je drago što
smo bili njihov izbor.* Da li ste čuli i za jednog muzičara s ovih prostora?
– Nažalost, nismo, iako to ne znači da ne postoje vrhunski džezeri na ovim prostorima. Ipak, uživamo u vašoj zemlji, a najbolji dokaz za to je što smo ovde već treći put. Nadamo se da ćemo doći i sledeće godine. Na Nišvilu je bilo divno, kao i ovde, u Novom Sadu. Međutim, neko je prosuo priču kako ćemo prilikom ove posete svirati muziku Šabana Bajramovića, a to nije istina. Nažalost, do dolaska u Srbiju nismo ni čuli za tog čoveka.
* Šta za naslednike Đanga Rajnharta znači Đango Rajnhart?
– On je legenda, najbolji muzičar u istoriji džeza. Za nas, ali i za ostale ciganske umetnike, on je jedina inspiracija, nešto poput božanstva. Sećam se da je moj otac imao desetine ploča koje sam svakog dana slušao, a sve su bile upravo Đangove. Počeo sam da sviram s deset godina, skidajući njegove kompozicije. Vežbao sam p
o čitav dan. Njegova muzika je zaslužna što smo postali to što jesmo. Međutim, i mnogi drugi džezeri kao, na primer, Pako de Lusija, duguju Đangu. Pitanje je samo da li to priznaju ili ne.* Za kraj, kako gledate na muziku koja izlazi iz okvira džeza?
– O tome postoji samo jedna istina. Svaka muzika je dobra ukoliko se svira dobro. Ja lično volim flamenko. Iako ga ne sviram, to ne znači da nije dobar. Bitno je kako se svira. Otvoreni smo za sve muzičke pravce i stilove, a to se najbolje može videti po našoj diskografiji.
YouTube: Rosenberg Trio - Don't Mean a Thing
Izvor: Dnevnik
Нема коментара:
Постави коментар