Pop Mašina: "Antologija" - za uspomenu i večno sećanje

Internut i Multimedia Records objavile su danas da će promociju najluksuznijeg domaćeg izdanja - Pop Mašina "Antologija 1972 - 1976" održati u ponedeljak 1.09. u beogradskom “Movie Bar Clubu” (KCB, Kolarčeva 6) s početkom u 13h

Tri dana kasnije, u četvrtak, 4. septembra/rujna izlazi nekoliko puta odlagano kapitalno izdanje legendarne grupe Pop Mašina pod nazivom "Antologija 1972 - 1976", u obliku luksuznog izdanja kakvo kod nas do sada nije postojalo. Pored dva diska (i trećeg bonus diska, koji će se besplatno dobijati uz prvi tiraž) nalazi se i knjiga sa 48 strana velikog formata u punom koloru i tvrdom povezu sa velikim brojem neobjavljenih fotografija, isečaka iz tadašnje štampe, originalnih faksimila, svih tekstova pesama i tri eseja o istorijatu i značaju Pop Mašine, uz mnoštvo neobjavljenih podataka. Uz sve studijske i demo snimke nalaze se i nedavno otkriveni snimci koji se prvi put objavljuju na nosačima zvuka, kao i snimci sa tri koncerta u Hali Sportova, sve ovo digitalno remasterizovano od strane Roberta i Jana Nemečeka u periodu od čak deset godina.

Pogled sa strane
Konačno, posle mnogih previranja, istraživanja i iskušenja, Beograd je početkom sedamdesetih iznedrio svoju prvu pravu i potpunu rokenrol grupu, koja će srušiti neke važne zidove i u njegovoj burnoj istoriji ostati zabeležena kao jedna od najvećih. Posle prvobitne euforije ranih šezdesetih, koja je vrlo brzo mutirala u objektivnu vrednost, a najveće grupe poput Silueta, Elipsa, Zladnih Dečaka, ili Džentlmena, mogle, po svojim izvođačkim kvalitetima bez zazora da stanu uz bok svetskim atrakcijama, došlo je vreme da se u igru uključi bend koji bi bio sve to, ali i još nešto, ne manje važno.
Od prvih reakcija muzičara do artikulacije i, zatim, javne realizacije njihovog delovanja moralo je proći nekoliko godina. Pop Mašina se pojavila za nijansu prerano, ali je taj vremenski procep bilo daleko lakše premostiti. U vreme osnivanja Pop Mašine (reč je o 1972. godini) Džimi Hendriks i Dženis Džoplin bili su već dve godine mrtvi, a Cream nisu postojali još od 1968. Pet godina (odnosno tri) delilo nas je od ključnih rokenrol događaja kraja šezdesetih, Monterej i Vudstok festivala. Sve je to trebalo nadoknaditi: Robert Nemeček, Zoran Božinović i Mihajlo Popović, našavši se u pravom trenutku na pravom mestu, nisu mogli, a ni želeli, da izbegnu odgovornost za taj poduhvat. Glavni grad, slobodno se može reći, nije imao, niti će ikada više imati grupu kao što je bila Pop Mašina.

Iz knjige "Fatalni ringišpil", Aleksandar Žikić