Album, na kome se nalazi 12 pesama, možete besplatno preuzeti sa zvanične prezentacije benda.
Svoju muziku definišu kao alternativni pop, odsviran u klasičnoj rok postavi. Postoji od 2007. godine i čine ga Milan Bogdanović – vokal, gitara; Nemanja Subotić –gitara; Miroslav Cakić – bas i Vladimir Đorđević – bubanj.
Ovaj članak je trebalo da bude objavljen na jednom domaćem zabavnom portalu, ali je autor prekinuo saradnju sa uredništvom. Pošto je šteta da ne ugleda svetlost dana, objavljujemo ga ovde.
Recite nam nešto više o imenu benda. Zašto baš i duhovi?
- Ime je nastalo slučajno, kao i sve najbolje stvari u životu. Nema nekog velikog značenja, poruke ili nečega što treba odgonetnuti. Samo malo, zgodno, ime. Bar mi tako mislimo. A kontekst, odnosno dalji rad benda, može mu dati samo nove slojeve koje svako može oljuštiti onako kako misli da treba.
Šta su i duhovi radili pre nego što su postali i duhovi i šta sad rade kad nisu i duhovi?
- Svi smo se bavili muzikom. Svirali smo u različitim bendovima, a putevi su nam se u jednom trenutku ukrstili. A kad nismo i duhovi onda smo ivohud i.
Album Nizašta je sniman poprilično davno. Za neupućene, šta sve treba da se desi od ideje o pesmama i okupljanja muzičara, pa do izdavanja albuma?
- Jeste, snimljen je prilično davno. Pesme su nastale prilično brzo, ali sve što je usledilo se jako rasteglo. Od kompletiranja benda, uvežbavanja, snimanja, pa do miksa i postprodukcije. Dakle, za neupućene – ima mnogo načina na koje se može snimiti album. Ovaj naš mogao je da se snimi i za dva meseca, ali mi smo, eto, odabrali teži i duži put. Da li je to bila greška, vreme će pokazati. Jer danas, kad ljudi slušaju muziku na ajpodima ili u kolima ili na laptopovima (kao što ja radim u ovom trenutku), možda je besmisleno toliko voditi računa o soničnoj slici gotovog proizvoda. Ali, mislili smo da je važno da se potrudimo oko svakog tona koji se nalazi na ovoj ploči. Možda zato što nam je prvi album. Neka prava i slobode treba zaslužiti. Evo, sad kad smo ovo obavili, možda ćemo drugi album snimiti na nekom tavanu za dva dana...
Producent vašeg albuma je Mirko Luković...
- Da. To je bio prirodan potez, s obzirom da se dugo poznajemo i da postoji uzajamno poverenje, što je najbitnije kada se s nekim upuštaš u proces snimanja albuma. Ne bismo mogli da radimo s nekim kome ne verujemo 100% i s kim ne postoji načelno slaganje oko toga šta želimo da postignemo.
Kad smo već kod Mirka, jedna naša čitateljka skoro ga je nazvala "samo lepim mladićem". Većina slušalaca muzike to čini površno, sluša ono što se vrti po radio i TV stanicama, ono čega su prepuni časopisi i propušta suštinu. Kako bi i duhovi objasnili javnosti da su pevači mnogo više od manekena, a prateći muzičari mnogo više od onih što se krevelje u pozadini i rade samo ono što im se kaže?
- Mislim da nije na nama da objašnjavamo ljudima kako da gledaju na medijske pojave, pogoto što ima toliko primera koji zapravo opravdavaju stav vaše čitateljke. Ono što zasigurno mogu da kažem jeste da Mirko ulaže celog sebe u to što radi, iskreno i bez kalkulacija. Kao i mi, uostalom. Dalje od toga zavisi od ukusa publike. Svako ima pravo na svoj stav.
Reklo bi se da su muzičari kod nas mnogo složniji nego njihovi obožavaoci. Pomažu se međusobno, sasvim lepo sarađuju..
- Sve to zavisi, kao i u bilo kom drugom poslu, da ga tako nazovemo. Mi imamo odličnu saradnju i uzajamnu podršku sa ljudima koji su nam prijatelji i saborci u ovom glibu u kome svi plivamo…
Nizašta ima tekstove pesama koji baš i nisu tipični za domaće muzičare...
- Nisam razmišljao puno o tome, bar ne na taj način. Tekstovi na ovoj ploči su izraz našeg osećanja u periodu u kome su nastali. Voleo bih da ih ljudi dožive na svoj način, koji može biti sasvim različit od onoga kako sam ih doživeo kad sam ih pisao. To je, zapravo, i poenta svega. A to da li su tipični ili ne, nije na meni da sudim.
Kako izgleda jedna tipična proba, zagrevanje i duhova?
- Uh, ne znam da li smem da odgovorim na ovo pitanje! Ali...prilično je to neglamurozno. Što duže sviramo, probe i sve te prateće aktivnosti sve više se svode isključivo na rad. Nekada su nam probe trajale mnogo duže. Mislim da se sada kada idemo na probu osećamo kao da nam je to radno mesto, gde treba obaviti određeni zadatak za taj dan. Naravno, to ne znači da su probe lišene spontanosti i, ponekad, magije iz koje se rađaju nove ideje, pesme.
Koji muzičari vas inspirišu - bilo domaći, bilo strani?
- Svako kod koga se vidi da to što radi, radi iz duše. To ne moraju biti samo muzičari.
Postoji li jedan album, jedna pesma za koju vam je žao što ste je ikad i čuli?
- Pa, ne. Ne volim tako da razmišljam, bolje je ne biti ciničan.
Niste potpisali ni za koga, album je objavljen u digitalnoj formi. Kako i zašto ste se odlučili na taj korak?
- To je bila logična odluka. Čak nije ni bila odluka, pošto su nas okolnosti odvele u tom pravcu. Muzička industrija (mada, kad upotrebim taj izraz u domaćem kontekstu, zvuči malo smešno) je u takvom stanju da apsolutno ništa ne bismo dobili saradnjom sa nekim izdavačem. Mi ćemo svakako u jednom trenutku izbaciti i fizičko izdanje albuma. A ako se izdavači zainteresuju za naš rad, ne isključujemo saradnju sa njima u budućnosti.
Dakle, vi ste indie. Ima li ta reč pozitivan ili negativan prizvuk?
- Ne znam da li smo mi indie. Ok, pošto je indie skraćeno od independent, onda jesmo. A u smislu vrste muzike koju sviramo, ne bih rekao da smo indie. Pre pop.
Milane, ti si takođe basista Autoparka, a imao si i solo projekat, pod imenom Veiled Into. Kako se najbolje osećaš: kao solista, frontmen ili član ritam sekcije?
- Te uloge su toliko različite da ne mogu ni da ih poredim. Kao solista ne nastupam od kako su osnovani i duhovi, tako da mi to trenutno nije blizak osećaj. A što se tiče Autoparka, da, uloga je potpuno drugačija i veoma mi prija da budem deo ‘mašine’, u pozadini. Sasvim su drugačiji zadaci u bendu kad si deo ritam sekcije. Dok su i duhovi bili neaktivni, odnosno dok se radio miks albuma, rad sa Autoparkom mi je pružio priliku da napredujem kao muzičar u sasvim drugačijem smislu.
Ukoliko bi vas klinci pitali ima li 'leba od muzike, šta biste im odgovorili?
- Jok.
Нема коментара:
Постави коментар