10.01.2012.

Sergej Trifunović: Moj bend neguje zabavu i čist rokenrol

Sergej Trifunović zimu provodi na Zlatiboru gde vežba sa bendom Arhivska zabava, sa kojima, između ostalog, sprema i nastup 13. januara u Beogradu. Tu smo ga i zatekli pred jednu od svirki, a kako poznati glumac kaže, bitna im je zabava i dobar rokenrol
Autor: Vladimir Lojanica/Blic

Tri sata je pred početak svirke, dobra žurka se očekuje, pa bendu valja zvučnike podesiti, instrumente i glasne žice naštimovati. Za bubnjeve seda Mikša, klavijaturu zaposeda Luka, Sale se hvata basa, a Pepi i Miško vade električne gitare. Još samo da prvi glas orkestra Sergej Trifunović ispije kaficu i izađe na binu. Eto i njega, hvata se mikrofona i akustične gitare, proba počinje.
Za početak nešto lagano, prva stvar na repertoaru je „Tajm“ od Pink Flojda. Bend diktira poznate note, a Sergej peva: „Ticking away the moments that make up a dull day...“. Dobro zvuči - slaže se orkestar! Sad da se proba malo življe: „Everyone’s feeling pretty, it’s hotter than july,” peva poznati glumac Stivi Vonderov „Master Blaster“. I ovo je sasvim solidno - konstatuje orkestar. Na red stiže i „Srce“ EKV-a.

- Ej, ljudi, ovo je sve do j..a, znamo sve od Silvane do Nirvane - prekida svirku Sergej, vreme je za cigaretu.

Ovako je bilo pre nekoliko večeri na probi užičkog rok sastava Arhivska zabava, uoči svirke u densing baru hotela „Palisad“ na Zlatiboru. Muzička družina, u Užicu dobro znana, od skoro pojačana Sergejem Trifunovićem, krenula je u mini-turneju, posle Zlatibora čekaju je nastupi u Požarevcu i Beogradu. Otkud poznati glumac sa njima?

- Mi smo društvo iz srednje škole. Odavno se znamo, svi smo na neki način u muzici. Skupili smo se leta pretprošle godine, tada je počelo, negujemo čist rokenrol. Volim da sviram i hoću dobro da se provedem. A s kim ću bolje nego sa ljudima koje znam tolike godine. Dokle će trajati? Sve dok nam bude lepo, voleo bih da to bude na duže staze - priča Sergej Trifunović, koji je dobar deo svog života proveo u Užicu.

Vreme je da se proba nastavi. Vežbaju se stvari od „Dorsa“, „Stonsa“, „Bitlsa“, „Pepersa“, „Azre“, Rundeka... Ne može bez Sergejevih upadica. „Kuda idu ljudi kao jaaaa....“, prolomio se u jednom trenutku stih iz narodnjačke pesme, tamo gde mu mesto nije. Opet pauza. Saginje se i sa bine uzima čašu, otpija jedan gutljaj, piće je bezbojno liči na votku. - Da ste videli sinoć ekipu! Bio jedan lik sa frizurom, kao da ju je zakopao osamdeset treće godine pa je juče iskopao - prepričavao je glumac društvu.

- E, znate kako me zovu u Hrvatskoj - nastavio je u svom stilu - Dvafunović! Ne sviđa im se ono „tri“ - asocirao je na tri prsta.

- Imam amandman na Sergejevo izlaganje, hajde da sviramo - čulo se iz orkestra.
Jeste Sergej ime, ali u Arhivskoj zabavi ga ne tretiraju kao zvezdu.

- On je naš stari drug, mi ga tako doživljavamo - priča gitarista Željko Andrić Pepi.
To potvrđuje i Trifunović, ovoga puta je potpuno ozbiljan.

- Ne želim da se utripuje da je Arhivska zabava moj prateći bend. Ja sam najgori muzičar među njima. Bilo koji drugi sastav da sam okupio bio bi to moj najamni bend, ali mene to ne interesuje. Tu sam sa starim društvom da se zezamo i pokažemo da se dobar rokenrol svira i van Beograda - kaže Sergej.

U tom trenutku mu je zazvonio telefon. Samo jednom, baterija ga je izdala.
- Gde sad da crkneš - grdio je glumac telefon, spominjući mu majku.
Morao je na par minuta da skokne do hotelske sobe po punjač. Potom se vratio u densing bar koji je, u međuvremenu, počeo da se puni. Sat pre ponoći sala je bila dupke puna.

Glumac kao osveženje
Uz Sergeja Trifunovića u Arhivskoj zabavi sviraju Željko Andrić Pepi, Milovan Sretenović Mikš, Milomir Milosavljević Miško, Aleksandar Saša Drobnjaković i Luka Đuričić.
- Avgusta pretprošle godine, na Sergejevu i Mikšinu ideju, skupili smo se pred svirku kod stare hidrocentrale u Užicu, gde je nastupalo više bendova. Bez obzira na to što mi svi imamo dosta muzičkog iskustva iza sebe, i što smo radili mnogo svirki, Sergej je svojim imenom i pojavom došao kao osveženje. Trinaestog januara sviraćemo u jednom lokalu u nekadašnjoj fabrici „Beko“ u Beogradu, eto prilike da nas čuje i prestonica - kaže Saša Drobnjaković.

Нема коментара: