Kemal Monteno: Jedva čekam da sednem s rajom

Kemal Monteno se odlično oseća nakon operacije srca i sledeće nedelje će najverovatnije izaći iz bolnice u Zagrebu u koju je primljen 31. decembra nakon teškog infarkta
Autor: Simonida Milojković/Blic

- Odlično je Kemica! Najvažnije je to da je raspoložen i vidi se da nije klonuo duhom. Problemi sa srcem su sanirani, stanje mu je u potpunosti stabilno, a trenutno mu probleme pravi šećer koji iz dana u dan varira. I bubrezi su otkazali, pa je na dijalizi. Ali o tome ćemo misliti nakon što se potpuno oporavi u banji u Opatiji - priča Gane Pecikoza, menadžer i dugogodišnji prijatelj Kemala Montena.
On ga je i posetio sa Arsenom Dedićem, pa su se sva trojica šalili i smejali.

Još s vrata Arsen mu je dobacio: - Ajde, diži se, šta se više izležavaš, a Kemal se zasmejao i priznao da jedva čeka da sedne u kafanu s njegovom rajom. - Volim kafanu. Sve lepe stvari se događaju u kafani, i ljubav i druženje i biznis. Samo lopovske stvari se ugovaraju po nekim sobicama i skrovitim mestima gde nema nikoga, rekao je Monteno nedavno za “Blic”.

- Žali se da mu je dosadno, već skoro mesec dana leži, a navikao je na jurnjavu. On je pevao po četiri, pet dana nedeljno, a ostalo vreme provodio u putu. Navikao se na aktivan život, i na rad i na druženje sa ljudima. Dobro je što kaže da mu je dosadno, znači da mu je dobro - zaključuje Gane Pecikoza, a mi se prisećamo nedavnog razgovora sa Montenom, kada nam je ispričao jednu od kafanskih priča kada mu je pivo spasilo život: - Ceo rat sam presedeo u sarajevskoj kafani ‘Fis’. Tu se zavučemo Goran Milić, Mirza, Davorin Popović i ja, sedimo i pijemo. Nije bilo vode, pa je WC bio zaključan, te smo išli na malu nuždu iza jedne trafike koju je granata odvalila. Taman ja ustanem i kažem društvu: ‘Idem do trafike’, kad stiže tura piva od gazde. Gledam onu pivu i mislim se: ‘Ajd kad časti, da popijem i ovu pivu, pa da odem da se olakšam k’o čovek, da ne izlazim dva puta.’ U tom izađe čovek, menadžer Kemo, i ode kod trafike da obavi šta ima, kad udari granata i ubije ga. Da nije stiglo pivo, ja bih bio na tom mestu.

Tokom posete Arsen Dedić se trudio da što više oraspoloži i nasmeje Kemala. Tako su se prisetili i trenutka kada je nastala pesma „Pamtim samo sretne dane“.
Kemalova verzija tog događaja glasi ovako: - Došao sam u goste kod Arsena i Gabi. Arsen ima svoj ritam, u dva po podne legne da spava ma šta da se dešava. Ostanemo Gabi i ja da popijemo kaficu, a sa kafice pređemo na vino i polako uz gitaru napravimo pesmu: ‘Pamtim samo sretne dane’. Posle se Arsen probudio pa napravio aranžman.

Arsen, koji je i sam imao ozbiljne probleme pre transplantacije jetre, do suza je zasmejao Montena kada je, po uzoru na repliku iz filma „Maratonci“, rekao: - U kakvom sam stanju, kad bih legao u bolnicu, ne bi mi se uopšte isplatilo da ustajem i izlazim iz nje!

- Pa vi niste normalni! Popucaće mi konci!, ovim rečima je Kemal ispratio Arsena i Ganeta.