Roadtrip sa G.B.H.: Retroaktivna reportaža (uz osvrt na prilično gnusoban čin eutanazije kulturnog života Kruševca)

-Dobro veče!......mi smo G.B.H., dolazimo iz Velike Britanije.....
Imamo svi po 49 godina, imamo pasoše...i najbitnije od svega....i dalje smo seksi!
-Na gitari gospodin Jock Blyth....
-Na basu gospodin Ross Lomas....
-Ovaj bedni izgovor za bubnjara, zove se gospodin Scott Preece.....
A moje ime je Tina Tarner.......uživajte!
-Colin Abrahall

Piše: Marko Albijanić/hellycherry

Svi vi koji čitate ovo, verovatno već znate za Gorgeus Black Hookers, poznatije kao G.B.H. iz Ujedinjenog Kraljevstva, i poznato vam je da su verovatno, najveći britanski punkrock bend današnjice. Mislim da ove starce ne treba posebno predstavljati, ali ako su ipak nekima od vas nepoznati, predlažem da konsultujete neku od enciklopedijaili sledeću stranicu : http://gbhuk.com/
Lepim sticajem okolnosti, (zahvaljujući mom dobrom prijatelju Nenadu Vlašiću, pre svega) moj put se ukrstio sa njihovim, i 4 dana sam živeo sa ova četiri ćalca...on the road , i mogu vam reći da su mnogo zabavniji od bendaThe Casualties iz Amerike (ovo je trebalo da bude šala)...respect i za njih, takođe.
Već posle prvog zajedničkog ručka, bubnjar Scott Preece me je zaprosio (posle flajke Baltic Vodke), a pošto sam ga brutalno odjebao rekavši mu da moje srce pripada drugoj ženi, otišao je da da piša, gde se na kraju prevalio i zaspao...a nama je istog momenta postalo jasno da će to biti najluđa četiri dana ikada, i da nas čeka nervni slom od smeha , kad-tad.
Pošto smo onesvešćenog Mr.Scott-a (koji je zaradio priličnu posekotinu na čelu), odneli na krevet i ostavili mr. Ross Lomas-a da ga čuva, otisnuli smo se u centar sa Mr. Jock-om I Mr. Colinom, da obavestimo javnost putem radio talasa da su bezbedno pristigli i da je sve u najboljem redu.
Momke smo proveli kroz Dorćol ,i u posetu "Creatica tattoo" studija, dobrog mi prijatelja Isidora poznatijeg kao Ica W.u.t.p. (trenutno šljaka u Carlo INK Wanderlandu prim.aut.) gde smo uživali u prijatnom ćaskanju uz pivce:)
Već tada došla je do izražaja prijatna spontanost naših gostiju i svaki nedostatak uštogljenog (MI SMO POZNATI A VI NISTE) stava. Dakle, spontanost je jedna od glavnih vrlina ovih ljudi, nikakav problem nije porazgovarati sa bilo kim od njih o bilo čemu, koliko god vremena to zahtevalo.

Obilazak smo završili u gotivnom Jazz klubu na 7. spratu BIGZ-ove stare štamparije..Šta reći, ....bilo je to dobro veče.

Čuli smo mnoge dogodovštine sa njihovih putovanja širom sveta i mnogo razgovarali o privatnom životu i redovnim poslovima koje svi imamo, i od kojih živimo (realno)...

Na kraju večeri, ispostavilo se da je naše gostoprimstvo blago narušilo zdravlje Mr. Colina, zato što je ostavio sadržaj svog želuca na sred raskrsnice kod Studentskog grada na Novom Beogradu u poznatom drive-by maniru iz Rukijevih kola.....ipak...49 godina je 49 godina.

Malo je reći da nismo očekivali ono što se dogodilo u Kruševcu narednog dana, ali pokušaću to da vam objasnim ovako...Određeni podgojeni i podnapiti kučkin sin od promotera uspeo je da se ispiša po nama i našim gostima iz velike britanije, da se isere u uši kruševačke omladine i ,konačno, obriše dupe sa obrazom tog lepog grada i njegovom kulturom..

Naime, debeli skot je uspeo sve nas uspešno da zajebe za honorare, bez pređašnjeg upozorenja da bi se to moglo desiti, već je tu činjenicu izneo onako kulovski u opuštenom "no big deal" fazonu, kao da je očekivao da ćemo se okrenuti i otrčati našim mamama da im se požalimo dok nas one onako, nežno teše, a potom da ćemo mu oprostiti taj bezorazluk i zahvaliti mu, zato što nam je pružio tu veličanstvenu priliku da sviramo u hali sportova o sopstvenom trošku. Posle dugog, pomalo nasilnog, neprijatnog razgovora sa tim usranim abortusom Jabbe the Hutt-a iz Star Wars-a ...gde smo upotrebom nekoliko poganih rečenica iz repertoara nekoga ko je upravo shvatio da je ispao kreten, i pretnji da ćemo mu izneti ženu i kćerku iz kuće, zajedno sa belom tehnikom, iscedili određenu sumu novca, jedva dovoljnu da isplatimo iznajmljeni minivan....nakon toga, primorali smo dotičnog gospodina da bendu G.B.H. (inače headlineru cele te njegove svirke) 15. minuta pred njihov nastup objasni da oni zapravo neće biti isplaćeni. Oni su naravno bili oduševljeni, ne toliko činjenicom da neće biti isplaćeni (što se kasnije ispostavilo kao, za njih, nebitna stvar.) već basnoslovnom razmerom bezobrazluka ovog dripca, koji je izgleda to planirao da saopšti tek POSLE njihovog nastupa. Pošto su ga pošteno nahranili govnima i ostalim telesnim izlučevinama podjednako neprijatnog mirisa, pokupili su instrumente i odjebali nazad u hotel predvođeni mr. Ross Lomas-om. Kanije je smo saznali da je grad Kruševac uredno pripremio pare i finansirao ceo festival, uključujući i hotel u kome smo konačili , restoran i jebene avionske karte za njih četvoricu... ali na neki volšeban način honorari su izostali, a mi skapirali da smo u debelom minusu (od tog keša planirali smo da amortizjemo sve troškove ugošćavanja gostiju iz VB, kao i još par troškova ekstra)...

Da li uopšte treba da vam opisujem to stanje depresije u kome smo se našli par sati posle celog tog sranja....da definitivno smo odlučili da budemo depresivni neko vreme!!!! Pogotovo taj momenat nas koji sedimo ispred hotela kao četiri gubitnika, pokisli ko nikada do tada. A i posle razgovora sa momcima iz Dubioza Kolektiva koji su, usput rečeno, strašno dobri i simpatični jarani (da čuli ste me dobro, ako se nekome to ne dopada, neka ode da se jebe)... svakako su ispali dobri drugari, a bogami i odličan bend (sudeći po njihovom nastupu koji sam ispratio par sati ranije to veče). Oni su sticajem okolnosti bili zvezde te večeri pred Kš publikom, a na žalost, i poslednji bend koji je ta publika imala prilike da vidi, pošto je usledio period kulturnog mraka. Pošto se pred očima javnosti Kruševac obrukao, zahvaljujući pohlepnom kučkinom sinu od promotera, i odbio od sebe sve bendove koji su najavili svoj dolazak, a potom ga vrlo brzo otkazali. Kakva jebena šteta. Iskreno mi je žao svih tih ljudi tamo, koji vole dobru svirku. Kakva sramota za Srbiju i njenu staru prestonicu.

Dakle, zvanična izjava pred publikom (posle našeg odlaska) je glasila od prilike ovako:
" Momci i devojke, bend G.B.H. je odbio da svira večeras zato što nisu zadovoljni brojem ljudi u publici"....... naravno, publika mu nije poverovala. Kakvo jebeno govno od čoveka, da li možete da poverujete u to sranje????

Te reči su mi odzvanjale u glavi kao pokvarena ploča, dok sam sedeo na ivičnjaku ispred hotela "Palas", cirkao pivce sa drugarima iz benda, u opštem stanju ozlojeđenosti i smora koje nas je obuzelo... Nismo očekivali da će ova naša akcija doživeti tako jadan i sraman neuspeh, i to baš tako kako se odigralo.. sve je to bilo propraćeno mislima : Koji sam se kurac latio gitare i svirke....grrrrrr.....po stoti put sam ispao budala...šta će pomisliti o nama ljudi koji su se docimali iz engleske....itd itd.

Ubrzo potom, Ruki je svratio do njihove hotelske sobe, da vidi u kakvom su raspoloženju... jbga, morate ga razumeti, on je taj koji ih je nagovorio , iscimao, organizovao sve.. siguran sam da se on osećao najgore od svih....

I znate šta se desilo?.......
Bubnjar i gitarista (Scott i Jock) su izašli ispred hotela, sa dobroćudnim osmesima na facama, i počeli da ispaljuju kvalitetan britanski humor HAHAHAAHA!!!

Uz komentar : Okej momci, nije vaša greška, debeli gad će sigurno dobiti šta zaslužuje... a što se nas tiče.......pa, recimo da je ovo dvestapedeseti put do sada da nas je neko zajebao za pare ili za svirku uopšte!!!! Ko ga jebe, sutra sviramo u Subotici, i šta god da se desi tamo, sigurno će biti bolje od ovoga.
Ostatak noći proveli smo sedeći na crvenoj prostirci pred samim vretima hotela (zbog kiše koja je u međuvremenu krenula da lije) i prijateljski ćaskali. ...

- Gosn. Koline...ispričaj mi najzajebaniju ikada situaciju u koju ste se uvalili tokom vaših puitovanja..
- Hmmmm....bilo ih je jako mnogo....ali....jednom prilikom u Riu......o Bože. Imali smo slobodno veče i razgovarali šta ćemo raditi. Scott i jedan baća iz ekipe su rešili da idu u neki "Titty Bar" na pivo. Mi smo znali za foru o takvim barovima u Riu, i rekli im : Momci, vi ne želite da idete tamo :) a ne želimo ni mi.
Okej, reče Scott...ko vas jebe, mi odosmo
Ubrzo pošto su stigli tamo, počeli su da piju....tura za turom i na kraju, posle par tura, konobar je doneo račun sa sumanuto visokom cifrom dolara. Scott je mislio da njegov kompanjon ima keš....a drugi baja je mislio da Scott ima kintu. Kako god, ubrzo su shvatili da su bez centa u džepovima i da su u zajebanoj situaciji.
Tada su doneli radikalnu odluku...otići će u klonju i pobeći kroz prozor iznad smrdljivog čučavca. koji su primetili ranije..
Taman kada su obojica zamakli u klonju i počeli akciju bekstva kroz prozor.....u wc je ušetao ogroman čamuga sa zlatnim lancem i ogromnim topom od pištolja, uperenim direktno u Scott-ovu glavu, uz reči....HOĆU DA VIDIM MOJE JEBENE PARE I TO ODMAH!!! ....UKOLIKO NE PLATITE, POBIĆU VAS KAO PACOVE.!!!!
hehehehehe šta reći, ne može biti zajebanije od toga.
Ubrzo potom, Scott je skinuo skup sat koji je nosio u to vreme i ponudio ga uz obećanje da će ujutru doći sa novcem....
Naravno, narednog jutra vratili su se u taj jebeni Titty bar....koji je(naravno) bio zatvoren....a mi smo imali avion za Meksiko siti.....i tako je Mr. Scott izgubio sat zbog par jebenih piva u Riu.