Nebojša Čonkić Čonta (Pekinška Patka): Najdraže piće mi je domaća rakija

Pevač Pekinške patke, benda koji je doneo pank zvuk u Srbiju, danas živi i radi u Kanadi kao profesor računarstva
Izvor: Press

Raspusti Čonti služe kao vreme tokom koga svira sa bendom, koji je, posle uspešnog povratka na našu scenu, napravio pravu senzaciju i u zemljama bivše Jugoslavije. U Kanadi Čonkić vodi miran život u blizini netaknute divljine, u koju povremeno voli da se „zavuče".

Kako počinjete dan?
- Obično ustanem i gledam sportske vesti, a naročito fudbal i hokej. Zanimaju me ishodi utakmica od sinoć. Tome ne posvećujem više od petnaest do dvadeset minuta.

Imate li neki ritual uz kafu i čaj?
- Kafu nikada ne pijem, a čaj pijem obavezno. Uz čaj malo prelistam novine, i to najviše vesti iz oblasti umetnosti, zabave i sporta.
Omiljeno piće?
- Najdraže piće mi je domaća rakija. Pritom mislim na rakiju iz kazana, pravu, kao pre sto godina. Trudim se da uvek kada idem u Kanadu prošvercujem bar litar-dva rakije. Umotamo flašu u peškir i stavimo u kofer, i onda se molim bogu da se ne prospe. To služim za slavu. Kada ima rakije, niko neće ni da pipne viski.
Sa kim biste proveli savršen dan?
- Savršen dan proveo bih sa ćerkom Angelinom.


Kuda na izlet?
- Mnogo volim da plivam u jezerima, koja ovde nisu topla, ali tokom sezone nisu ni previše hladna. Sezona je, nažalost, jako kratka, traje tri do tri i po meseca, ali tokom tog perioda se može već na 50 kilometara od Toronta naći lepa priroda sa jezerima.
Gde biste poveli na ručak prijatelje i rođake koji ne žive u Kanadi?
- Zavisi kakvu vrstu restorana vole, i kakvu kuhinju, zato što tamo ima bukvalno sve. Pod uslovom da ih vodim na mesto koje je po mom ukusu, vodio bi ih u tajlandski restoran.
Šta volite da pročitate?
- Volim da čitam bilo šta od Remarka, jer sam ga jako voleo i kao student. Od ovih modernijih, novijih pisaca, najviše volim da pročitam neki dobar krimić ili triler.
Na kojim emisijama zaustavite daljinski?
- Na sportskim kanalima.
Muzička preporuka?
- Za večita vremena su, naravno, „Džoj divižn", bilo šta. „Ramonsi", naravno, i grupa koja je na mene dosta uticala, ali nikada se nije sasvim probila, „Stif litl fingers". Ako je potreban adrenalin, onda se oni slušaju. Na mene je dosta uticao i bend Nešenel. To nije pank nego neka vrsta kabaretskog roka. Jako su, jako dobri.