Autor: V. Pantelić/V. Novosti
U rafovima knjižara širom Srbije od petka se nalazi i "Autobiografija uživo" Miše Aleksića (58), bas gitariste jedne od najvećih srpskih i jugoslovenskih rok grupa Riblje čorbe. Izdavač "Laguna" ovo štivo na čak 600 strana najavljuje kao šokantnu ispovest u kojoj Miša Aleksić na uzbudljiv način otkriva tajne i nepoznate priče iz života grupe za koju je ugledni britanski muzički časopis NME rekao da je "najpopularnija stvar u Jugoslaviji posle Tita". Na pitanje da li je bio ljubomoran što ga je šef Bora Čorba preduhitrio i napisao "Šta je pesnik hteo da kaže", Miša Aleksić odgovara:
- Ne, Borina knjiga je sjajna i sa zadovoljstvom sam je pročitao. Ali ona je nešto potpuno drugačije od onog što sam ja napisao. Bora je kroz emocije i neke svoje lične trenutke pisao knjigu o tome kako su nastajale pesme, a ovo je moja autobiografija. U njoj je sve što se dešavalo od mog rođenja, pa do dana današnjeg, naravno, sa akcentom na muziku. "Krivac" što je ona napisana je moj prijatelj Saša Gajević, koji me je nagovorio rečima: "Znaš šta, za sve tri generacije koje su odrasle uz Riblju čorbu, volele je i danas je slušaju, trebalo bi da postoji jedna ultimativna biografija benda gde će sve biti sabrano na jednom mestu. Sve što se dešavalo za ove 33 godine koliko si u grupi".
* "Čorba" je osnovana pre 33 godine u čuvenoj beogradskoj kafani "Šumatovac". Da li vam je bio problem da se prisetite svih zanimljivosti iz karijere?
- Mislio sam da postoji blokada, s obzirom na moje godine, ali nije bilo problema da se prisetim svih interesantnih događaja. Ne vodim dnevnik, pomogle su mi ploče, fotografije "Čorbe" iz raznih perioda, a razgovarao sam i sa mnogo ljudi. Pronašao sam članove moje prve grupe "SOS", mojih školskih bendova "Rojali" i "Na ivici pakla", pričao sam sa svim ljudima koji su prošli kroz "Čorbu", uključujući Čuturu i Bajagu, i sve je stalo na ovih 600 strana.
* Pa, vi ste kao Džoni Štulić, ili 600 ili ništa?
- Ljudi iz "Lagune" su se malo uplašili kada su videli debljinu knjige, jer samim tim je i cena veća. Ali ja ništa nisam hteo da kratim, niti da izbacim iz knjige. To je moj život i nisam želeo da oštetim čitaoce sa manjkavostima. Kada su mi skrenuli pažnju na preveliki broj strana, čak sam razmišljao da knjigu podelim na dva dela. Na kraju sam odlučio da izađe sve u komadu, jer je i moj život u komadu i ne bih voleo da ljudima prodajem parčiće i delove.
* Ima li pikanterija u knjizi?
- Ima raznoraznih avantura i dogodovština, pogotovo kad smo bili mladi i ludi, jer 33 godine je dug period. Zapisao sam sve ono što je bilo zanimljivo i čega sam se sećao i verujem da će ljudima biti interesantno da to pročitaju.
* Kakvi su komentari kolega iz "Čorbe"?
- Niko od članova grupe nije pročitao knjigu, ali su me svi pitali: "Pa, jesi li baš sve pisao, i što treba i što ne treba?" Ja sam rekao - da! Ima tu i tužnih trenutaka, i tragičnih, ali i prelepih momenata i anegdota.
* Smatrate li da ste dovoljno stari za memoare?
- Priznajem, imao sam tu dilemu. Ali nekako kad čovek dođe u zrele godine, voleo bi da ima nešto iza sebe. Sad, ako se karijera "Čorba" produži na još deset godina, napraviću neki nastavak.
* Pisanje vam nije palo teško jer ste svojevremeno radili kao novinar?
- Pisao sam sedamdesetih za "Džuboks" i sarađivao sa Nikolom Karaklajićem za emisiju "Veče uz radio". U "Džuboksu" sam pisao prikaze koncerata stranih grupa i recenzije ploča uglavnom hard-rok bendova poput "Blek sabat" ili "Led cepelin", a za radio- emisiju putopisne reportaže mojih boravaka u inostranstvu. Da se pohvalim, uradio sam jedan jedini intervju u životu i to sa velikom svetskom zvezdom. To je moja koleginica Suzi Kvatro, o čemu takođe pišem u knjizi.
* Da li ste se eventualno konsultovali sa šefom Borom Čorbom oko pisanja?
- Ne, nisam, zato što smo toliko dugo zajedno tako da nas dvojica ne samo da isto mislimo, nego i isto dišemo. Ubeđen sam da će mu se jako dopasti kako sam napisao ovu autobiografiju i da će biti ponosan na mene.
Нема коментара:
Постави коментар