Autor: Miroslav Stašić/Time Machine Music
Ovoga puta, Wall se bavi najvećim heavy metal bendom svih vremena, Metallicom, čija karijera je svakako ozbiljan izazov za sagledati je u realnom svetlu, bez nekritičkog hvaljenja ili usiljenog kuđenja. Ako smo kod knjige “Kada su divovi hodali zemljom” mogli da posumnjamo da pisac povremeno preteruje, isuviše dramatizuje ili potencira stvari koje nisu od tolikog značaja, a koliki im on pridaje, u slučaju knjige “Enter Night” to možemo i tvrditi. Na stranu ozbiljna količina sitnih, ali i ne tako sitnih materijalnih grešaka( koje, istina, ne utiču na glavnu nit priče, ali sigurno pokazuju da neke ozbiljnije provere podataka nije bilo) Wall rado i često napada bend, po raznim osnovama, ali se ne libi i da ga hvali, naročito kada piše o prvom periodu karijere. Njegove simpatije su nedvosmisleno okrenute prema Cliff Burton-u i Dave Mustaine-u i kada u knjizi prođe momenat Cliff-ove smrti, entuzijazam pisca naglo kopni i postaje često i bezrazložno kritičan. Period nakon smrti Cliff Burton-a jeste predstavljao vreme kada je grupa donela više loših nego dobrih odluka, ali Wall, uglavnom, vidi samo loše, a rado ih nalazi i tamo gde ih realno nema. Način na koji je prikazana uloga Jasona Newstad-a se može opisati kao najvećim delom pogrešan i potcenjivački. Proglasiti album “… And Justice For All” podbačajem je hrabra izjava za koju Wall ne daje dovoljno opravdanja.
Na period od 1991. godine do danas otpada jedva trećina knjige, što možda godi mnogobrojnim protivnicima ovog benda, ali i pospešuje jak utisak da je Wall, kako se približavao kraju teksta, sa sve manje pažnje i posvećenosti pisao. Pre svakog poglavlja prethodi dramatizovani uvod koji se tiče nekog autorovog ličnog iskustva sa članovima benda (a u pitanju je osoba koja ih je intervjuisala puno puta u gotovo svim fazama karijere) i najčešće je reč ili o nepotrebnim ili o nejasnim digresijama koje znaju da budu i maliciozne ili naprosto sitničave. Knjiga donosi ozbiljan broj dobrih i kompentetnih sagovornika iz sveta muzike, koji govore o svojim iskustvima sa grupom. Najveća vrednost je, svakako, vrlo detaljno i sa puno poštovanja i simpatija napisan deo o Cliff Burtonu. Tretman ostalih članova, Urlich-a, Hetfield-a i Hammett-a je povremeno na ivici zlobnog, toliko da čitalac može lako da pomisli da autor ima nešto lično protiv njih. Još gore je prošao Q-Prime, menadžment benda, kojeg Wall predstavlja kao bezobzirnu mašinu za pravljenje novca. I kada povremeno mora priznati određene kvalitete grupi, Wall to radije prepušta svojim sagovornicima. Treba reći i da je knjiga dinamična i pitka za čitanje, reč je o iskusnom piscu, sa obiljem zanimljivih podataka i intervjua. Ako je uporedimo sa knjigom Joel McIlvera “Justice For All: The Truth About Metallica”, treba reći da je McIlver mnogo manje ostrašćen, mada takođe vrlo kritičan, pa ostavlja utisak verodostojnijeg tumača karijere ovog benda.
U konačnom zbiru, “Enter Night” ostavlja utisak pristrasne knjige, koja nikako nije ultimativna biografija ove grupe, a što je, pretpostavljamo, bio cilj autora.
O knjizi
Izvor: Laguna
„Najbolja biografija kultnog metal benda… Napisana sveobuhvatno ali sa lakoćom, iskrena i povremeno veoma zabavna.“ Guardian
Muzika koju su svirali – britanski hevi metal pomešan sa stavom američkog panka – postala je pravac za sebe: treš. Postali su najveći bend na svetu. Kada ih je ugrozio grandž, iznova su sebe osmislili. Zatim im je pevač otišao na rehabilitaciju i umalo se nisu raspali. Oni su Metalika, najveći i najuticajniji rok sastav u proteklih trideset godina.
Kao Led cepelin za hard rok i Seks pistols za pank, tako je i Metalika postala bend koji je odredio izgled i zvuk hevi metala u osamdesetim. Kao izumitelji treš metala – za njima su došli Slejer, Antraks i Megadet – Metalika je oduvek bila na čelu, oduvek gurala na sledeći nivo; Metalika, koja će postati poslednji veliki rok monolit.
Sa više od sto miliona primeraka, Metalika je na petom mestu po ukup-nom broju prodatih albuma svih vremena. Uveliko su prevazišli gra-nice roka i metala i zadrli u glavne tokove popularne muzike. Do sada nije postojala kritička, autoritativna, temeljna biografija benda. Mik Vol pripoveda priču o tome kako je Lars Ulrih, obožavalac muzike koji je igrao tenis i razmenjivao kasete, pretvorio snove iz svoje spavaće sobe u stvarnost. Objašnjava kako je saobraćajna nesreća iz 1986, u kojoj je poginuo Klif Berton, njihov basista koji je voleo Velvet andergraund i džez, žestoko traumatizovala bend – do te mere da oni godi-nama nisu mogli da se izbore s tom tragedijom. Bavi se događajima iza kamere nagrađivanog filma iz 2004, Nekakvo čudovište, koji je do jezivih detalja prikazao dokle su oni tačno dogurali. Vol ih prati do sticanja njihovog trenutnog statusa kao predvodnika Velike četvorke – putujućeg rok festivala koji je nastupao pred milionima. Ova knjiga odgoneta priču o raznim otelovljenjima benda Metalika da bi dala konačnu reč o najvećem metal sastavu na svetu.
Нема коментара:
Постави коментар