„zar je suština reprodukcija“
Kada sam prvi put čula Dalibore, nisam imala utisak da su novotalasni bend, srpski Interpol, ili šta već. Iako su uvek imali u sebi neku teskobu, neprilagođenost, imali su i neku čudnu melahnoličnu toplinu, koju nikad ne čujem u sličnim 'strastvenim a hladnim' muzikama. Uvek mi se činilo da su oni grupa koja u sebi ima dostojanstvenu samoću i nepristajanje jednih Manic Street Preachers, dinamičnu melodičnost Bob Moldovog (Bob Mould) sastava SugarPiše: Svetlana Đolović
„
mogućnosti naslućujem i ostavljam mogućnosti naslućujem i znam“
Debi albumu su predhodile dve godine kaljenja na koncertima, koji nikad nisu do kraja razotkrivali njihovu (pod) žanrovsku orijentaciju, već najviše autorski talenat i dobro kanalisanu energiju kojoj treba još performerske veštine.
Nekoliko pesama sa kompilacije „Zdravo Zdravo Zdravo“, pokazale su studijski smer kojim će verovatno da se kreću, što je kod mene, priznajem, izazvalo blagu zebnju, s obzirom na to da je nagoveštavalo dalju getoizaciju grupe, umesto približavanja široj publici (što njihove pesme omogućavaju, ako se nađu u pravim rukama).
„
tuđa iskustva ne vrede znam greške su tu da ih praviš sam“
Njihova spremnost da rade, napreduju, usavršavaju se, te otvorenost za tuđa mišljenja i sugestije osvojili su odmah svakoga ko je na bilo koji način mogao da im pomogne da se afirmišu. Potencijal i entuzijazam koji su pokazali u ovoj bezvoljnoj i ustajaloj sredini prosto je osvajao. Svako od nas u njima je video deo sopstvenog izbavljenja i iskupljenja za ovaj izgubljeni grad i decu, odgajanu na bedi, proseku i prostakluku. Na sličan način navijamo i za Repetitor, Petrol, Žene Kese, Pionir 10, i ne odustajemo od onih drugih, obeshrabrenih koji stignu da se raziđu pre nego što se pronađu.
Nežni Dalibor ovde zvuče kao sastav koji je napustio mukotrpnu potragu za identitetom i krenuo prečicom, prepuštajući se uticajima ljudi od poverenja. Slušajući ploču, ne mogu da se otrgnem utisku da slušam jedan iščašeni miks Jarbola i Autoparka, sa još uvek nepronađenim (ili neadekvatno pronađenim) glasom Ivice Markovića koji tek donekle donosi potrebnu posebnost. Uz odličnu svirku i izražajne minimalističke tekstove i dalje postoji 'delić koji nedostaje'.
Užasna je nepravda što će neki, možda i mnogi, odbaciti ovaj bend kao neautentičan i neoriginalan i da zbog te nespretne spoljašnosti neće stići da čuju koliko dobrih, ma odličnih pesama su u stanju da napišu. I već su ih napisali.
No, izbor tih pesama na albumu dodatno potcrtava problem sa identitetom.
Iako je u osnovi bazična rok svirka, album 'Sredstva i veštine' ima dve celine - svetlije pop i mračnije „njuvejv“, od kojih obe pokazuju značajan autorski talenat. Prva je nastala oko pesama Razglednica, Značajan događaj, Grad još blista, Kratka šetnja, a druga oko himničnih, dramatičnih Vekovi, Metronom, Sve biće u redu, Ti si sam i Samo magli. Ako je to izbor pesama iz stare i nove faze, onda album trpi zbog nekonzistentnosti. Ako su to dva lica muzičkog senzibliteta grupe, onda oni ne zvuče sasvim kompatibilno, čak i ako prihvatimo ideju o svetloj i mračnoj strani. Iako je znatno napredovala i dobila na uverljivosti, vokalna interpretacija još uvek nije dovoljno opuštena - bilo da je prirodna, ležerna ili da je pak dovoljno stilizovana, dosledno 'odglumljena' da bi bila ključni vezivni element ta dva sveta. Iza oštrog i razgovetnog glasa i dalje se krije stegnutost, pomalo nesigurnost, kamuflirana tek u nagoveštaj stila.
Ivica očigledno prihvata svoja pevačka ograničenja, ali još uvek nedovoljno da bi od toga napravio sopstveni prepoznatljivi stil koji treba da stvori ili prati osnovnu emociju pesme. Taj raskorak najviše se čuje u jednoj od najboljih pesama na albumu Sve biće u redu, gde urlanje treba da dočara teskobu sasvim na prvu loptu. Manje očajnički, distantniji vokal u kontrastu sa strasnim i bučnim gitarama dali bi možda efektniji rezultat, ako ništa drugo, manje predvidljiv.
„
ko si ti uvek osmeh uvek šarm“
Nežni Dalibor ima potencijal da izađe iz kruga malih, autsajderskih bendova, koliko god se oni osećali udobno i sigurno u tom društvu. Ovi talentovani, marljivi momci, koji apsolutno zaslužuju da se njima bavimo, da u njih verujemo i da se oko njih trudimo moraju što pre da snime drugi album da bismo stvarno znali na čemu smo s njima. Ovaj treba da slušamo kao sempler njihovih mogućnosti. Kao nagoveštaj nečega što bi uz prave odluke koje sami moraju da donesu moglo biti veliko i značajno.
„
jer uzalud je reč treba da zaboraviš...“
Idi dalje...
Još uvek veliki broj zanimljivih ex YU albuma, a često i antologijskih, nije digitalizovan, odnosno "prepisan" na nove CD medije i teško su dostupni novoj generaciji, u kojoj je malo njih uopšte videlo gramofonske ploče, a kamoli da još imaju gramofone za njihovu reprodukciju
h je dana Croatia Records na tržište pustila box-set sa celom diskografijom splitskog VIS-a Đavoli. Reč je o tri njihova albuma, "Ljubav i moda" (1986.g), "Hallo Lulu 22" (1987.) i "Ostani uz mene" (1988.), koji su obogaćeni obimnom knjižicom sa slikama i ilustracijama benda.
albumu i Jakše Matošića, prodrli u samu esenciju pop muzike postigavši instantnu izvanvremenost: male ljubavne simfonije temeljene na srećno sljubljenim muzičkim namirnicama bile su, zapravo razorne emotivne bombe koje su zauvek ozračile popularnu muziku na ovim prostorima, - beleška je Bojana Mušćeta u knjižici box seta.
