Jadranka Stojaković u Beogradu: Japanski sevdah

Čuvena bosanska pevačica Jadranka Stojaković rekla da je zbog dugog boravka u Zemlji izlazećeg sunca umalo zaboravila maternji jezik

Jadranka Stojaković, jedna od najvoljenijih kantautorki nekadašnje Jugoslavije, izjavila je da se ne oseća kao zvezda, i da nije planirala da dugo ostane u Japanu, u kome je živela 12 godina. Stojakovika (58) je rođena u Sarajevu i proslavila se pesmama „Sve smo mogli mi", „Što te nema", „Bistre vode Bosnom teku", „Čekala sam, čekala" i „Ima neka tajna veza". Bila je i omiljena pevačica Josipa Broza Tita. Na otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine pevala je zvaničnu pesmu ove manifestacije.
Jadranka Stojaković je objavila sedam albuma i pet singl CD-ova, u saradnji sa muzičarima Japana, Evrope i Amerike. Osnovala je 2002. grupu Spejs lab, sa kojom je nastupala na otvaranju Art-centra „Esplanade" u Singapuru (akustika + elektronika + video), koristeći i tradicionalne instrumente Balkana i Japana. Sarađivala je sa mnogobrojnim muzičarima, među kojima su producent i pijanista Sakamoto Rjuiči, gitaristi Miroslav Tadić i Kido Nacuki, producent i violinista Volter Kvintus... Nova verzija njene pesme „Što te nema", realizovana s japanskim muzičarima Kidom Nacukijem i Naokijem Kitom, uvršćena je 2007. godine u kompilaciju „Top ov d vorld" britanskog časopisa za muziku sveta „Songlajns".
Kako je rekla novinarima u Studentskom kulturnom centru, upravo joj je taj nastup, na više od minus 20, ispred „Skenderije" bio odskočna daska za odlazak u Tokio, gde je nastavila karijeru ne samo kao pevačica i kompozitor, već i kao producent i tonski snimatelj.
- Pevala sam obrade starih pesama iz bivše SFRJ. To je stavljeno na promotivni snimak, koji je deljen novinarima - rekla je Stojakovićka, i dodala da je jedan primerak tako dospeo do Japana, gde se rodila ideja o saradnji. Prema njenim rečima, njeni domaćini su „znali da je Jugoslavija komunistička zemlja, pa su se obratili Komunističkoj partiji Japana, te je tako i dobila poziv. Priliku da nastupa u Japanu prihvatila je sa oduševljenjem, jer su je odranije privlačili filmovi režisera Akire Kurosave i japanske umetničke forme, kao što su slikarstvo i haiku poezija. Otišla je 1988. godine u Tokio, na desetodnevno druženje, i potpisala ugovor na četiri godine. Međutim, nekoliko godina kasnije u Jugoslaviji je izbio rat.
- Ostala sam bez pasoša, i tako je bilo do 1998. godine, to jest do priznanja Bosne i Hercegovine, a u Bosnu sam se vratila 2000. godine - rekla je Stojakovićeva.
Pevačici se dopao život u Japanu. Kako je rekla, Tokio je interesantan grad u kome niko nikom ne smeta, iako ima 13 miliona žitelja.
- Svidelo mi se tamo, ali sam se dvoumila da li da ostanem. Imala sam 38 godina, ono što sam nudila bilo je nekomercijalno i njima strano; nisam imala osećaj da se tamo nešto može postići na duže staze - dodala je Jadranka Stojaković, koja je bila na ivici toga da postane prava Japanka.
- Dešavalo mi se na koncertima u Sarajevu da, usled dugog odsustva sa jugoslovenskih prostora i stalne upotrebe japanskog jezika, zaboravim tekst starih pesama na našem jeziku, zbog čega je publika morala da mi priskače u pomoć!
(izvor: Press)