02.06.2009.

Tomaž Domicelj: Beograd je svet!

Eks-Ju muzička legenda i autor slovenačke neformalne himne „Slovenskega naroda sin" kaže da ga raduje to što je Beograd, i posle dve decenije patnje, ostao normalan i „svingujući" grad
N. Kostić/Press

Čuveni slovenački kantautor Tomaž Domicelj nedavno je, posle veoma duge pauze, ponovo došao u Beograd da bi sa srpskim kolegom Srđanom Marjanovićem snimio zajedničku pesmu „Ko te pita".
Tomaž Domicelj, Srđan Marjanović, Drago Mlinarec i pokojni Ivan Percl 1975. godine su na turneji „Četvorica za mir" obišli celu Jugoslaviju, šireći priču o prijateljstvu kroz muziku. Domicelj, autor možda i najpopularnije slovenačke pesme „Slovenskega naroda sin", za Press kaže da je ideja o novoj saradnji sa Srđanom Marjanovićem nastala potpuno spontano:

- To se desilo sasvim slučajno! Mi se nismo videli jedno dvadeset i pet godina. Pre nego što se desila pizdarija u Jugi, 1985. otišao sam u London, radio na BBC-u, vratio se u Zagreb i bavio se zastupanjem kompanije „Soni".... Onda mi je pre nekoliko meseci kritičar Pera Janjatović poslao jedan mejl, da bi mi, ubrzo nakon toga, pisao i Srđan i pitao da li hoću da čujem jednu pesmu. Rekao sam mu da je dobra, i odlučio da napišem pola teksta. Ubrzo sam shvatio da je još uvek otvoren i konkurs „Slovenska popevka". Naša pesma je, na sreću, odabrana - govori Domicelj.

* Pesma je snimljena u nekoliko verzija?
- Da, snimili smo tri verzije: na slovenačkom, dvojezičnu, i samo na srpskom.

* Planirate li žive nastupe?
- Za mene nije problem da nastupam, ali za Srđana jeste, zbog vize. Videćemo da li će je dobiti samo za festival „Slovenska popevka", ili duže. A za koncerte: otvoren sam za priču, ali ne u kombinacijama „skupova starih lavova", nego za prave nastupe. Imam materijala za četiri-pet svirki i neću da pevam samo „Jamajku" i „Automat"!

* Kako vam, nakon pauze od skoro dve decenije, izgleda Beograd? - U Beogradu nisam bio od 1990. godine, osim jednom ili dva puta na pola dana ili dan. Grad izgleda super! Nema velikih razlika između Beograda onda i sada, a najviše me oduševljava to što se posledice onog perioda o kome smo toliko gledali na televiziji uopšte ne osećaju. Beograd je normalan, „svingujući" grad. Eto, odabrao sam da dođem u Beograd baš na koncert grupe „AC/DC". Metropola!

* Koga ste od starih prijatelja muzičara videli u Beogradu?
- Nijednog. A voleo bih da vidim Boru Čorbu. Momke iz Ju grupe voleo bih da vidim, takođe i Roberta Nemečeka... Ali, ima vremena. Ovde sam sada sa ženskom, žurim, a doći ću sam i sve ću ih videti. Od sada ću dolaziti ovde često.
* Ima li danas mesta za kantautore?
- Kako ne bi bilo mesta sa pevače, za nove Dilane i Koene! Pogledajte kako je Koen počeo turneju, „na sitno". Bio mu je potreban novac, on je ostao na 160.000 dolara nakon što ga je menadžerka opljačkala. Šta je to 160.000 kanadskih dolara za muzičara koji tamo živi? Ništa. Ali, kada je turneja krenula, video je kakav je odziv i odlučio da obiđe ceo svet. To pokazuje da su ljudima još uvek potrebni umetnici sa gitarom!

* Koliko vas je vreme promenilo?
- Kada sam dolazio, Srđan je trebalo da me čeka na aerodromu, i - nema ga. Kasni. U jednom trenutku pomislio sam da sam možda prošao pored njega, a da me nije prepoznao. Kasnije, kada sam razgovarao sa njim, rekao mi je da se uplašio potpuno iste stvari! Međutim, kada smo seli da pričamo, imao sam osećaj da se nismo videli samo pola godine.



* Kakvo je stanje na slovenačkoj muzičkoj sceni?
- Vrlo loše. Problem je u medijima. Tajkuni su preuzeli većinu stanica, i njihovi urednici imaju svoje liste pesama na koje je jako teško ući. Ja sa time nemam problem jer sam davno afirmisan, ali mladi nikako ne mogu da se probiju.
* Vaša pesma „Slovenskega naroda sin" je nezvanična himna Slovenije...
- To je pesma koju peva ceo stadion! Nisam očekivao da će tako biti - ona je bila samo jedna od pesama na mom drugom albumu. Popularnost pesme gradila se godinama. Dok sam još živeo u Londonu, na nekoliko dana sam došao u Ljubljanu, i jedne noći kroz prozor čuo kako neko horski peva pesmu „Slovenskega naroda sin". Maturanti je pevaju na proslavi! Tada sam shvatio da je ta pesma veća od mene. Jedini ekvivalent takve pesme koga mogu da se setim je „This Land Is Your Land" Vudija Gatrija. Pesmu „Slovenskega naroda sin" pevaju i oni koji me mrze!

Нема коментара: