Nišvil 09: Dolazi osnivač grupe Weather Report

Internacionalni kvintet Miroslava Vitousa, jednog od najznačajnih džez kontrabasista, kompozitora, aranžera i pedagoga druge polovine dvadesetog veka i jednog od osnivača legendarne grupe Weather report, nastupiće na predstojećem Nišville jazz festivalu koji će se od 13. do 16. avgusta održati u niškoj Tvrđavi
KontraWeb

Dogovoreno je da Vitous tokom Nišvilla održi i workshop za kontrabasiste. Činjenica da je Vitous jedno od najvećih imena džeza svoje generacije, dodatno dobija na težini kada se uzme u obzir to da je rođen u (nekadašnjoj) Čehohoslovačkoj, odnosno, iza tadašanje “gvozdene zavese”. Posle učenja violine i klavira, sa 14 godina se opredeljuje za kontrabas koji je diplomirao na na čuvenom Konzervatorijumu u Pragu.

Još u to vreme paralaleno je svirao džez u diksilend bendovima i u grupi sa svojim bratom Alanom i Janom Hamerom, kasnije članom Mahavisnu Orchestra Johna McLoughlina. Osvajanje prve nagrade na internacionalnom konkursu u Beču omogućilo mu je da 1967. godine upiše prestižnu Berkli džez akademiju u SAD, i da se veoma brzo i navelika vrata uključi u džez scenu kolevke ove muzike. Kakve reference je imao još tada, svedoči i spisak muzičara sa kojima je nastupao već tokom svojih prvih godina u SAD : Art Farmer, Freddie Hubbard, Bob Brookmeyer, Stan Getz, Herbie Mann, Miles Davis, Chick Corea, Cannonball Adderley... Neposredno posle “manifesta džez roka” Milesa Davisa, Vitous, njegov evropski ”komšija” austrijski pijanista Joe Zawinul , saksofonista Wayne Shorter i perkusionisti Airto Moirera i Alphonse Mouzon, 1971. godine osnivaju jedan od najznačajnijih fusion sastava Weather Repoprt sa kojim Vitous snima prva dva albuma (“Weather Report” i “I Sing the Body Electric”). Posle toga Vitous se okrenuo još kompleksnijim projektima koji su često uključivali i njegove aranžmane za simfonijski orkestar, kao i korišćenje semplova. Jack DeJohnette, John McLaughlin, Roy Haynes, Jan Garbarek, John Surman, Kenny Kirkland, Jon Christensen (...) samo su neka od najznačajnijih imena džeza sa kojima je Vitous nastupao i snimao u nastavku karijere. Još 1979. godine Vitous je izabran za šefa Džez odseka New England Konzervatorijuma u Bostonu, gde i danas predaje. Osim ovih muzičkih referenci, manje je poznata činjenica da je Miroslav Vitous svojevremeno bio i izuzetan sportista - preciznije, plivač slobodnim stilom, pa je čak 1972. godine (kada je imao 24 godine) bio član plivačke ekipe na Olimpijadi u Minhenu.