Bruno Langer uoči „Beer festa“: Vreme roka je prošlo

Poznata grupa Atomsko sklonište iz Pule nastupiće na beogradskom „Beer festu“ koji se održava od 20. do 24. avgusta, kada će publiku podsetiti na neke od svojih starih hitova koji su obeležili jugoslovensku rok scenu. Bruno Langer, frontmen grupe, priča za „Blic“ o svojim planovima, seća se početaka i najavljuje dobru svirku na Ušću

- Ranije nisam voleo grupne manifestacije i na nastupima najčešće nismo imali predgupe. Teško je tada na tonskoj probi namestiti zvuk koji će odgovarati svakoj grupi. Sada na to gledam sasvim drugačije i volim grupne nastupe jer je to prilika da se vidim sa kolegama, ali i da čujem neke nove neafirmisane grupe. Ja, inače, volim „Bieer fest“, ali kada nastupam, pijem samo vodu, tako da ću se, čim završim sa koncertom, prepustiti pivu.

* Čini se da u Srbiji imate najverniju publiku kada je u pitanju bivša Jugoslavija?
- Pa jeste, još 1978. kada smo nastupili na „Bum“ festivalu, postali smo poznata grupa, snimili smo prvi album, a sada vidim u publici neke nove generacije koje se tada nisu ni rodile, ali znaju sve naše pesme. Uvek smo u Srbiji imali izuzetnu publiku, čini mi se kao da nekako zajedno starimo, da su u publici isti ljudi, ali vidim da u stvari ima mnogo mladih koji su verovatno od svojih roditelja čuli za nas. Uglavnom mi prilaze posle koncerta da se slikamo i porazgovaramo. Nedavno su me u Futogu ljubili u ruku, što mi je bilo neprijatno jer nisam ja taj kome neko treba da se klanja, ali to je izraz nekog poštovanja. Tako je pre desetak godina posle jednog koncerta u Skandinaviji, u garderobu ušao jedan mlađi čovek koji je hteo da me pozdravi, ali kada me je zagrlio, počeo je da plače i izašao.

* Da li mladi muzičari traže neki savet od vas?
- Ne traže savete, uglavnom se žale zbog nedovoljnog medijskog prostora, ali ja im kažem da moraju da budu uporni. Pa mi smo bili uporni kao konji! Ljubav i upornost, to je krasilo i Matu Parlova. Žao mi je što je otišao, družili smo se od detinjstva, a poslednjih godina je to bilo intenzivno. Bio je strahovito talentovan za pevanje.

* Sećate li se svog prvog javnog nastupa?
- Kako da ne. Godine 1964, tada se Prvi maj slavio dva dana, a ja sam nastupio drugog dana u mestu Vodnjan. Imao sam veslo od koga sam napravio bas gitaru, sa prekidačem, tranzistorom i kablovima. Tada nije bilo mikrofona, a svirali smo uglavnom obrade grupe Shadows. Tada sam bio u bendu Logaritmi, sećam se da smo bubanj pozajmili od vatrogasnog orkestra, a na dobošu je bila naslikana neka prsata Španjolka ispod koje je pisalo „la kukarača“, i svi su mislili da se tako zove naš bend. Ubrzo smo pobedili i na gitarijadi po glasovima publike. Te glasove je brojao Serđo, prvi pevač Atomskog skloništa koji mi je priznao da je smuljao nešto s tim glasovima.

* Šta vas je motivisalo tada da se bavite muzikom, a šta vas danas motiviše?
- Nije to bilo zbog devojaka. Bio sam lud za gitarom i to mi je bio jedini smisao života. Čak sam razmišljao da ako budem imao devojku, neću imati dovoljno vremena da se posvetim gitari. Kada se pojavila pesma „Retko te viđam sa devojkama“, svi su me zezali. Sećam se da sam samo razmišljao da nekako snimim singl, a to je bilo kao otići na Mesec.
* Koju poziciju zauzima rokenrol danas?
- Ovde gde ja živim dominira turbo folk iz Srbije. Znači, Seka, Stoja, Bubamara i drugi, ali ja nemam ništa protiv jer bolje da pevaju originali nego neki durogati koji su ovde počeli da se pojavljuju. U zlatnim godinama rokenrola, polovinom osamdesetih bili smo mnogo iznad narodnjaka, a kako će biti u budućnosti, najviše zavisi od mladih.

* Da li imate u planu da snimite novi album Atomskog skloništa?
- Prošlo je više od deset godina od našeg poslednjeg albuma. Sada sam počeo da pišem nove pesme jer sam osetio potrebu, nikada nisam hteo da pišem na silu. Tako da, ako bog da zdravlja, na proleće bi trebalo da uđemo u studio.

Spomenik Marliju

* Uskoro ćete nastupiti na manifestaciji „Rock Vilage“ u Banatskom Sokocu kada će biti otkriven spomenik Bobu Marliju.
- Od početka mi se dopala ta ideja, jer je Marli bio mirotvorac, a rokenrol nije agresivan. Nedavno sam se slikao pored spomenika Rokiju u Žitištu, a evo, sada ću i pored Boba Marlija.

YouTube: Atomsko Sklonište - Djevojka br.8 (original)
Atomsko Sklonište - Treba imat dušu (Zaječar 1991.)
Atomsko Sklonište - Bez kaputa (original)